Општинске новине

Портрети београдских уметника

IX

Сликар Миодраг Петровић

Нашој широј уметничкој јавности сликар Миодраг Петровић довољно је познат и њега није потребно нарочито претстављати. Он је један од најпродуктивнијих и најагилнијих српских сликара данашшице. Његови се радови неизоставно сусрећу на свима репрезентатив-

ним изложбама југословенских аутора код нас и на страни — већ скоро три и по деценије. Као десетогодишњи претседник најстаријег и најагилнијег — а може се рећи и јединог које данас стварно постоји и ради — српског ликовног удружења „Лада", он се истакао као одличан и тактичан организатор — и као такав он је кроз сво то време стално био у најужем центру српског ликовно-уметничког живота, а у многим стварима његова је реч била и јесте одлучујућа. Петровић је успео да своје слике _растури по свим нашим музејима и јавним колекцијама, и по безбројним приватним, можда у већем броју но што је то успело било којем другом нашем уметнику. један добар познавалац нашег сликарства и наших колекција рекао ми је једном у невезаном разговору: „Ако у Србији наиђете на неку колекцију у којој има десет слика, можете бити скоро сигурни, да је бар једна Петровићева". Али све то не би значило много, кад то не би били најречитији докази да је Миодраг Петровић у својим делима, како по мотивима, тако и по њиховом третману, заиста успео да се приближи нашим људима, као мало који други наш уметник. Он је осетио трептаје српске народне душе, а српски пејзаш видео онако како се он налази у свести и нагону народном. Иако у потпуности не делим Фидусово мишљење да је „само она уметност велика, која народу даје одговор у звуку, облику, речи или слици на његова најсветија, најскровитија и тога ради најопштија питања" — јер то значи да је само оно у.метност што је национално — ипак сматрам за неоспорно да је велики задатак уметника да осети народно било и изрази народну душу. У свом скоро тридесетпетогодишњем сликарском раду, Миодраг Петровић је радио све могуће сликарске. мотиве; почевши од декоративних шара и кулиса, преко портрета, актова, мртвих природа, иконостаса и пејзажа до великих хисториских композиција. Али упркос свему тому, он остаје првенствено сликар шумадиског пејсажа и шумадиског поднебља. Слике тога жанра не само да запре-