Општинске новине

448

Београдске општинске новине

ју разрађених хидрауличких формула за протицаше воде кроз цеви и канале. Укупна количина суспендоване материје у нормално јакој канализационој води износи 500 р.р.м. Количина органске-волатилне-суспендоване материје износи око 200 р.р.м. Мирис свеже канализационе воде је слаб и не увек непријатан. Мирис лако штипа и личи на мирис влажног и непроветреног подрума. По некад мирис бензина или томе слично може прикрити мирис канализационе воде. Устојала канализациона вода је црно-мрке боје и даје надражујући мирис водоничног сулфида и других гасова. Ако је канализациона вода толико устајала да постаје септична, онда ће мехури гасова из ње избијати и образоваће се црно-сив шљам на површини. Физичка анализа канализационе воде треба да обухвати осматрање шеног изгледа, одређиваше температуре, замућености, боје и мириса (хладног и топлог). Температура је потребна ради указиваша на извесне предрадше у погледу саме канализационе воде, ради ефекта на извесне бактериолошке процесе који се у канализационој води обављају као и ради садржаја растворених гасова. Например, температура виша од нормалне показује да је извесна количина индустријске отпадне воде пуштена у систем још у врло топлом сташу; ниска температура може да значи велики и јак прилик подземне воде у мрежу канализације. Замућеност, боја и мирис имају вредности у контролисашу процеса пречишћаваша који се на канализациону воду уметно примешују. Хемиски састав канализацконе воде Канализациона вода садржи минералне и органске материје које се налазе у раствореном или суспендованом сташу. Стандард анализом канализационе воде одређују се само елемети који показују присуство значајних састојака. Потпуна квалитативна и квантитативна анализа није потребна. Главни циљ хемиске анализе је да се утврди јачина канализационе воде и сташе распадаша у коме се налази. Улазна и излазна канализациона вода из једног система за третираше канализационе воде анализира се ради помоћи у контролисашу рада система као и ради утврђиваша обима пречишћаваша. Састојци који се хемиском анализом одређују јесу: азот, као органски, амонијак, нитрити, потрошша кисеоника, потражша кисеоника, хлор, суспендована материја (фиксирана и јволатилна), алкалинитет и масти. Сви ови састојци интерпретацијом дају карактеристику и степен загађености канализационе воде. Органски живот у канализационој води Живи организми, биљни и животишски, обилују у канализационој води. Бактерије су

најмаше од тих организама. Ти организми: у канализационој води могу бити штетни, нештетни и корисни. С обзиром на човека, штетни организми су патогене бактерије. Канализациона вода није средина у којој ове бактерије опстају, јер је шихов живот у канализационој води релативно кратак. Но, ипак и тај кратак живот може да проузрокује болести које се добијају кроз органе за храшеше као: трбушни тифус, дизентерија, колера и др. Заразе се обично не добијају у додиру са канализационом водом или удишући ваздух из канала, те је рад са канализационом водом безопасан све док иста не дође у додир са устима. Корисни организми у канализационој води јесу они од којих зависи успех појединих процеса за третираше канализационе воде. Ово нарочито важи за бактерије чији је удео у разним начинима третираша канализационе воде толики да се на тој њиховој делатности оснивају готово сви разнолики процеси третираша и пречишћаваша канализационе воде. Променљивост канализационе воде Каквоћа а делимично и састав канализационе воде меша се често са сатом, даном и добом годишшим. Неки од узрока тих променљивости су: промене у количини разблажујуће воде (провала облака, киша), прање улица и канала; промене у домаћој активности (праше рубља понедеоником, купаше суботом, слаба употреба клозета преко ноћи и сл.); индустријске отпадне воде које се мењају према разним процесима. Уопште узев, ноћна канализациона вода знатно је слабија од дневне. У извесним случајевима јачина канализационе воде зависи од карактеристике дистрикта или дела вароши о коме се ради. Отстрањивање канализационе воде Пре но што се развио начин отстрањивања људских и домаћих нечистоћа путем воде, чврсте су се материје затрпавале а течне пуштале да теку површинама или да се упијају у земљу. Развитак употребе воде за механично дејство у одношењу нечистоће учинио је проблем ултиматног отстрањивања канализационих вода много тежим и сложенијим. Изгледа на први поглед да је најпростије и најједноставније отстрањивати канализациону воду у оближњу реку, језеро или море. Нажалост, природа и састав канализационе воде су такви да изручиваше у реку може да буде јако опасно и офанзивно како по здравље тако исто и по разна чула или за обоје. Веома мали број градова располаже рекама (или другим воденим телима) које би без икаквих штетних последица могле примити канализациону градску воду. Циљеви третирања и отстрањиваша канализационе воде јесу, да се уклоне и смаше