Општинске новине

9*

Београдска полиција пре сто година

483

дура никог другог није могла да казни. То је тако ишло све до 1 децембра 1837 кога дана је кнез Милош наредио: 1 ) „Што се тиче полиције београдске, она се мора од Магистрата оделити, будући да с њом сједињена, велика замешатељства чини, Ова полиција да буде под Магистратом и директор исте да буде Теодор Бојанић. |Истог дана прописане су и дужности Полиције под бр. 4944 2 ) 1) „Да у вароши и оном месту које полицији подлежи, сваки мир, тишину и уопште поредак одржи. 2)) Да пази на чистоћу вароши, т. ј. да ли се чаршија и остали сокаци чисто држе и да ли се не сипа ђубре тамо !где људи одлазити морају, или где би исто коме на досади било. 3) Да мотри на скитаче, нарочито оне људе који се никаквим радом не занимају, но од мејане до мејане пребивајући се, своје време бадава проводе. Такве људе ваља полиција да притегне и најпре апсом казни, па, ако се скитања не одвикну, може их и с по 25 штапа казнити. Ако их ни та казна не усовјетује, дужна је Полиција о томе Магистрату рапортирати који ће према таквим скитачима чужне мере предузети, 4) Ноћне патроле да буду добро разређене и да ниједан буџак не буде од патроле невиђен. Полиција ће више пута ноћу, у неизвесно време, излазити и мотрити шта патрола чини и где се налази. 5) Полиција је дужна мотрити да странци, који долазе и пролазе, и слуге, које службу траже, имају пасоше, па ако кога без пасоша нађе, Магистрату дотера. 6) Да мотри да л' се месне уредбе надбљудавају; да пази да се сокаком не пуши, или ватра носи, и да ли се у некој екмеџијској фуруни, или кући без оџака ватра не ложи, будући се отуда лако пожар може догодити. 7) Да се нарочито пази да ли је по чаршији тачна мера, па ако примети да се криво мери, да онога који то чини Магистрату јави. 8) Да мотри да се не чине какови састанци или договори, у којима би се радило што против Правитељства, или које друге власти и уопште против општег благостања.

5 ) Оригинал у Државној архиви. 2 Ј Оригинал у Државној архиви.

О таквим договорима, ако само начује, полиција је дужна кривце ухапсити и јавити Магистрату. 9) Полиција ће расправљати: парнице до 25 гроша, неуредне мере, свађе и псовке по мејанама и упорства против полицајних уредаба за које преступљење не заслужује више од 25 штапа и то ће сама полиција кажњавати. Преко 25 штапа достављаће се Магистрату на решење. 10) Будући да су житељи београдски са турским измешани, то да би се чистоћа одржавала, наша полиција ступиће у договор са војводом, како би и он од своје стране Турке доводио у ред. 11) Г. Алекса Симић постављен је да с конзулима страним одржава везе и полиција је дужна сваку рукопомоћ му давати. 12) Полиција је дужна исправно уводити у тевтер пасоше и турске тескере. 13) Полиција је дужна бодро обраћати пажњу на оно што би буну, раздор и немир проузроковати могло у вароши и да сва средства употреби на утишаније тога. 14) Полиција је дужна да забрани по дућанима продају смртоносних ствари: живе, мишомора, сарачике, опијума итд. без дозвољења њеног, или месног доктора; и 15) За непредвидиму опасност од ватре, дужна је полиција наредити да се како у чаршији, тако и по малама на више места у кацама свакад воде налази и да како чаршија, тако и мале свакад имају у приправности: секпре, мердевине, чаброве и чабричиће те да би се пожар брзо угушити могао." По овој уредби Полиција је знатно имала више права но раније. Она је била власна: 1) Да иступно кажњава до 25 штапова; 2) Да суди грађанске спорове до 25 гроша; 3) Да самостално дела у случају немира и буне, користећи притом сва расположива средства; и 4) Да њен однос према Магистрату буде као садање полиције према суду, т. ј. да буде истражна власт. У дисципилинском погледу Полиција је зависила само од Кнеза и Државног савета. Делатност полиције у означеним линијама кретала се све до јула 1839 када је основано „Управитељство вароши Београда" које је радило по јасним законским прописима а не по променљивим уредбама. Драг. Ранковић