Општинске новине

536

Београдске општинске новине

Коначне одлуке резервисане су за претседника, односно за градско веће. Доцније смо дознали да су и остале градске општине, које су проглашене за туристичка места, исто тако поступиле. Оправданост оваквог поступка признали су надлежни органи Министарства трговине и индустрије, не само тиме што нису тражили стриктну примену Правилника и Уредбе, него и тиме што су примили, на туристичкој конференцији одржаној у Београду од 3 до 7 децембра 1937 год., предлог о измени Уредбе и Правилника у духу Закона о градским општинама. Тај предлог још није примљен од надлежних власти, али он се спроводи у дело. ДОСАДАШЊИ РАД ГРАДСКИХ ТУРИСТИЧКИХ ОРГАНА Рад на унапређењу туризма, пре 1937 г., ограничавао се само на нешто туристичке пропаганде, у врло уском обиму. За сврхе унапређења туризма предвиђан је незнатан кредит (30.000 дин. годишње). Стални градски туристички одбор комплетиран је тек половином 1937, (прву је седницу одржао 7 јула исте године). Те буџетске године, 1937/38, није могао бити израђен буџет за унапређење туризма према прописима Уредбе, и на расположењу је стајала иста мала сума као и дотада. Иако је туристичка служба Уредбом и Правилником знатно проширена и Оиштини паметнути нови послови, Одељак за шталту и туризам није тада нимало реорганизован ни проширен. Туристичка служба је у прво време била највише у вези са одржавањем приредаба Београдског сајма. Спровођена је у тесној сарадњи са друштвом „Путник" и са управом Сајма. Тек кад је унесена сума од 1,200.000 дин. за унапређење туризма у буџет од 1938/39, отпочела је интензивнија туристичка акција. Туристички одбор стално води бригу о хигијени хотела, пансиона, ресторан-кафана и народних кухиња. На његову иницијативу Дирекција за социјално и здравствено старање пооштрила је мере против нехигијенских локала. Да би се потстакли власници угоститељских радњи да своје локале што боље организују и хигијенски уреде, уноси се сваке године у буџет за унапређење туризма 20.000 динара за награде власницима најхигијенскијих и најбоље организованих оваквих локала, које се деле конкурсом преко нарочитог жирија. (О овоме је опширније писано у бр. 5 за мај 1940, стр. 497). Градско поглаварство је, на предлог туристичког одбора, успешно деловало на власнике хотела и ресторан-кафана, преко њиховог удружења, да не повишују цене преноћишта и исхране приликом великих приредаба у Београду. У Туристичком одбору је више пута претресано питање о максимирању цена за преноћишта и за животне намирнице. Даване су у том правцу сугестије Управи града Београда, у чију надлежност спада коначно решење овог питања. Одбор има свог претставника у школском фонду гостионичара, и тако утиче и на васпитање угоститељског особља. Одбор је учествовао у декорисању града приликом великих приредаба, нарочито приликом Сајмова и прослава Краљевог рођендана. Одржавао је контакт са Дирекцијом трамваја и осветљења у циљу побољшања градског саобраћаја. Преко градских туристичких бироа и других туристичких установа у земљи и иностранству дели се бесплатно илустровани проспект Београда, који садржи опширније податке о лепотама и знаменитостима Београда, као и практична упуства за туристе. Раздељено је прво издање штампано у 60.000' примерака. Друго издање је штампано у 150.000 примерака, и од тога је досад раздељено око 100.000 примерака. Туристички одбор се бринуо и за јавне приредбе. Нарочито је активно учествовао у организовању великог музичког фестивала на Сајмишту 10, 11 и 12 априла 1938. Од 1 априла 1938 Одељак за штампу и туризам оверава потврде о боравку — повластице за путовање у пола цене — посетиоцима Београда, на основу § 11 железничке тарифе. Том приликом се посетиоцима дају сва потребна упуства, а дели им се бесплатно и проспект Београда. Кроз канцеларију овог Одељка пролази дневно 180—200 туриста. Узето је у проучавање питање о организовању групних посета Београду. Због ратних догађаја у свету прекинут је рад на овоме. Питање обележавања историјских места по Београду било је исто тако предмет проучавања и Туристичког и Културног одбора,. али коначна одлука није донешена. Питање скулпторских украса по Београду дискутовано је више пута. Откупљено ј& досад једно вајарско дело (Симе Роксандића)^ Туристички одбор је, — поред тога штоје помагао приредбе Сајма, Аеро-клуба и других установа, — учествовао на туристичким изложбама, које су приређиване на Сајмишту^ Градско поглаварство посвећивало је досад знатну пажњу туристичкој пропаганди. Пласирано је више чланака, краћих написа и огласа и у домаћој и у страној штампи. Откад су наступиле ратне прилике у свету, та врста пропаганде је смањена у страним листовима и часописима, јер је туристички саобраћај са иностранством готово онемогућен,Досад је пласирано преко београдског радиа више предавања и краћих обавештења