Општинске новине

Друштвена хроника

595

и Југославију сматрала као гнезда пожара и зла. Ето како се свет променио! Изванредном милошћу Божијом, стојимо ми ту мирни, далеко од страшних олуја новога светскога рата, а баш у овом делу Југоисточне Европе наши се витешки народи такмиче у мирном стваралачком раду, да себи изЕојште бољу будућност, наоружани племенитим духовним оружјем уметности, културе и науке. Ми данас умемо да ценимо благодат мира у потпуној мери, ми смо данас више него икада свесни оних великих задатака, који су одређени да служе бољој будућности наших народа, јачањем побратимства и развијањем привредних и туристичких веза. Данас, кад се ратујући народи бију у светском пожару, ми не делимо ране, већ напротив: ми их лечимо, не само у симболичном смислу, већ и у стварности, јер смо у стању да изменимо сез она културна добра која враћају душевну равнотежу и телесно здравље овој јадној генерацији, која је толико патила и трпела. Југославија се дичи великим богаством природних лепота и лечилишта, али и чудотворне бање Будимпеште су одређене да врате многим и -премногим болесницима здравље и Еољу за живот. Божије је провиђење богато даровало Југославију и Мађарску природним благом, као што су топлице, језера, купатила, опоравилишта, шуме. Све је то одређено да даде уморном човеку патнику одмора, разоноде и лека. Наша је дивна задаћа да изменимо своја добра у потпуном складу и споразуму. Туризам има данас

дужност и мисију да припреми пут разумевању. У будућности, он ће бити још више позван, да постане снажно срестЕО за помирење појединих народа. Гајити хуманитарна осећања и служити патницима, који траже лека, — ето то је она племенита задаћа, коју не може нико извршити, једино срце пуно саучешћа. Ми желимо да служимо овој великој идеји, са чврстом вером и поштењем, јер осећамо да се синови наших витешких народа, који су се некад прославили у ратовима, данас спремају искреним и топлим срцем да испуне своју мисију. Топли одјек гласа, којим је Станковићев хор у Будимпешти започео, звучио је даље у срцу Београђана, кад је хор „Будаи Даларда" недавно покушао да пренесе искрена мађарска осећања у душу Јутославије помоћу мађарских мелодија. Склад песме и срца рађа мужевне врлине: витештво, храброст, народни осећај. То је оно за чим је ишао мађарски и југословенски народ. Ја сам уверен и сав прожет вером, да ако срца и песме буду сачувале пријатељство у ово апокалиптичко доба, препуно искушења, онда ће то при-атељство бити трајно, а издржаће и олују и ватрену пробу. Пречишћено у осећању, оно ће нам показати пут у будућност као упаљени луч. Нека буду градови Београд и Будимпешта носиоци ове мисли!" Присутни су бурно поздравили и говор г. Ђуричића и говор г. Карафијата.

Мађарски Министар трговине г. д-р Варга и претседник Будимпештанске општине г. Карафијат са својом пратњом долазе да се поклоне гроЗу Незнаног Јунака на Авали и да положе венац

11*