Општинске новине

мера искоришћења који је одређен за остале у дотичном блоку или улици. При подизању зграда у ширем реону, размер искоришћења може изнети највише 25°/о од укупне површине градилишта. (4) При подизању посебних и колективних летњиковаца у ширем реону и ван реона може главна зграда заузети највише 4% од површине градилишта. У изграђену површину не рачунају се терасе и балкони. (5) У насељима малих станова може се озидати под стамбеном зградом највише 40°/о и под споредним зградама највише 10% од укупне површине градилишта. Ако се споредна оделеша подижу у саставу главне зграде, ова зграда може заузети 55% од површине градилишта. (6) При подизању болница важе прописи Правилника о удаљености зграда. (7) На пољопривредном добру (чл. 31 ове Уредбе) може се озидати под стамбеиим и административним зградама највише 2% а под привредним зградама највише 5% од укупне површине. Чл. 46. Ољакшице при изграђивању целих блокова. Ако се један цео блок или више блокова у међусобној вези као специзално насеље изграђују одједанпут, може се учинити одступање од допуштеног размера искоришћења код појединих парцела, на тај начин што ће се цео блок сматрати као једно градилиште. Исто тако може се при оваквом начину изграђивања учинити одступање и од одређеног прописа за висину зграда, па чак и од положаја појединих зграда према регулационој линији. Чл. 47 Одстојање зграда у средњем насељу. (1) По систему средњег насеља подизаће се зграде: 1) У блоковима одређеним за средње насеље. 2) У блоковима одређеним за ретко насеље, ако градилиште има лице дужине испод 16,00 м. 3) На градилиштима са лицем дужине испод 16 м. која се налазе поред градилишта већ изграђених по типу ретког или средњег насеља, без обзира за какво је насеље регулационим планом и овом Уредбом блок намењен. И у случају под 2) као и у случају под 3) мора се једна од суседних зграда наслонити на овакву зграду и спојити са њом у целину складну по висини, по крову и по архитектури.

(2) По систему средњег насеља подизаће се зграда на тај начин што ће са једне стране бити наслоњена на суседну границу и са суседном зградом спојена, по могућству у складну целину, а са друге стране биће повучена од границе суседног имања. Ово повлачење има изнети за зграде приземље и једноспратне: а) код градилишта које се налази још неизграђених градилишта: 2,50 м. ако је дужина лица највише 14,00 м. • 3,00 м. ако је дужина лица највИше од 14 до 16 м. 4,00 м. ако је дужина лица преко 16 м. б) код градилишта које се налази поред градилишта на којима су већ подигнуте нове зграде по грађевинским прописима повлачење се мора извести тако да међусобно одстојање двеју суоедних зграда буде најмање 4,О0 м. (3) У улицама ориентисаним приближно у правцу север-југ могу се у средњем насељу подизати и зграде по типу ретког насеља тако да се од једне суседне границе повуку најмање 1,50 м. а од друге најмање 2,50 м. с тим да одстојање између двеју суседн|их зграда изнесе најмање 4,00 м. (4) Зграде које имају више од једнога спрата, морају се преко мера напред одређених повући још 2,О0 м. за сваки виши спрат било да то повлачење почне још од приземља, било да се изведе степенасто почев изнад првог спрата. (5) И код ретког и код средњег насеља на овде одређеној линији повлачења од суседне границе ризалити, балкони и еркери могу се постављати на начин одређен за испаде испред регулационе линије на улици, с тим да се као ширина улице сматра одстојање између двеју суседних зграда. (6) У случајевима кад је то наметнуто због непарног броја плацева, или због изграђености извесног градилишта или најзад због сувише малих фронтова, може се изуможе се изузетно на извесном блоку одређеном за средње насеље дозволити да се у једну складну архитектонску целину споје по три зграде. Чл. 48. - ■ • : : ■ '■ . Одстојање зграда у ретком насељу. (1) По систему ретког насеља зграде се имају подизати: 1) У новим блоковима одређеним за ретко насеља, кад градилиште има дужину лица најмање 16.00 м. 2) На градилиштима са лицем дугачким најмање 14,00 м. које се налази између гра-