Општинске новине

7) У улицама које у тачци 6) овога члана нису наведене, зграде ће се подизапи у густом насељу са приземљем и једним спратом, а у средњем и ретком насељу са приземљем или приземљем и једним спратом. У средњем и ретком насељу може се по сагласности Грађевинског одбора одобрити и подизање мансарде односно поткровља преко одређеног броја спратова. Сви прописи примениће се на шири реон кад поједини делови ширег реона буду проглашени за ужи реон и земљишта постану градилишта. 8) У колонијама малих ставова као и у летњим колонијама, висину зграда одредиће Грађевински одбор за сваку колонију посебице, истовремено са шемом изграђивања колоније. 9) Висину летњиковца хотелског или пансионског типа који се могу подизати сходно члану 65 ове Уредбе, одредиће такође Грађевински одбор од случаја до случаја према локалним приликама. 10) На пољопривредним добрима (чл. 31 ове Уредбе) могу се подизати зграде са приземљем или приземљем и једним спратом. По потреби може се додати и мансарда. Изузетно, по специјалном одобрењу Грађевинског одбора, могу се за извесне зграде на једном пољопривредном добру одобрити и два сцрата изнад приземља. 11) Зграде у спортским колонијама које се подижу сходно члану 33 ове Уредбе могу имати приземље илИ приземље и један спрат, а по потреби може се додати и мансарда односно поткровље. 12) За зграде индустријскИх предузећа важе висине прописане за најближу околину, али се по предлогу Грађевинског одбора ове висине могу и изменити. Чл. 54. Одстдпање од прописа из претходнога члана. У улицама густог насеља може се по предлогу Грађевинског одбора изузетно одобрити и додавање једног спрата односно поткровља изнад броја спратова одређеног у чл. 53, но с тим да тај спрат буде повучен иза регулационе линије за најмање 2,00 м. Међутим Грађевински одбор може из естетских разлога захтевати и друкчији начин повлачења за овако повећан број спратова. Чл. 55. Висине јавних зграда. 1) Ако се јавна зграда подиже у засебном блоку, њена висина може бити независна од прописа за ту улицу. 2) Ако се јавна зграда подиже у блоку између других зграда, њена висина мора се

извести по пропису одређеном за ту улицу, са евентуалним одступањима допуштеним према претходним члановима ове Уредбе. Чл. 56. Обавеза архитектонске обраде видних споредних фасада и забатних зидова. 1) Све споредне фасаде и забатни зидови који се виде са улица, тргова и јавних грађевина, морају се архитектонски обрадити. 2) Градско поглаварство може да захтева извршење ове обавезе од сопственика већ подигнутих зграда у случају кад споредне фасаде и забатни зидови ових зграда нарочито руже изглед извесног краја. 3) Ако сопственици постојећих грађевина не одговоре напред наведеној обавези у остављеном року, Поглаварство може да само изврши ову обавезу и да наплати трошкове путем извршења. Чл. 57. Архитектонска обрада зграда на истакнутим местима у граду. 1) За спомен на прво српско насеље у ослобођеном Београду на Варош-капији, има се блок између улица: Задарске, Косанчићевог венца, Краља Петра и Богојављенске обрадити према шемама и упутствима Градског поглаварства. 2) На доле побројаним местима Градско поглаварство ће прописати и нарочиту архитектонску обраду и тражити од пројектаната да своје пројекте саобразе тим прописима (чл. 22 Грађевинског закона). То су места: 1) Теразиска тераса и додирни делови суседних улица, 2) Престолонаследников трг, 3) Блок између ул. Кнез-Михајлове, Коларчеве, трга Кнежевог споменика и ул. Краља Алберта, 4) Трг бр. I (испред моста Краља Александра I), 5) Трг бр. II (Краљев трг), 6) Трг бр. IV (код Кнежевог споменика), 7) Трг бр. IX (испред железничке станице), 8) Трг бр. X (Вилзонов трг), 9) Трг бр. ХХ1Н (испред станице Дунав), 10) Трг бр. XXVII (на раскршћу Миријевског булевара и улице Кнеза Павла), 11) Трг бр. XXX (испред улаза у Ново гробље), 12) Трг бр. XXXI (пред улазом на мост Краља Петра II), 13) Трг бр. XXXII (раскршће Булевара Адмирала Пикоа, Северног и Миријевског), 14) Трг бр. XI, VII (на раскршћу Булева15) Трг бр. XI,VII (на раскршћу Булева-