Општинске новине

4

Кајмакчалан

645

у свечаном оделу стајали су у ставу мирно и одали пошту југословенској застави. После дизања заставе узео је реч Старешина сокола г. д-р Белајчић, који је између'осталога рекао: „Походом сокола из свих крајева наше земље чинимо свој дуг према онима који су ову земљу створили. Вршимо овај дуг заједно са свима родољубивим! организацијама. Дошли смо да окадимо гробове јунака који су положили животе на прагу домовине... На овом историском месту искована је судбина наше Отаџбине. Овде је боравила велика личност Александра Карађорђевића. Желимо да се овде надахнемо духом, који је оним великим данима владао нашим народом... Успутни гробови показују како је крвавим и трновитим путевима стварана слобода. Свесни смо цене, по коју је добивена слобода као и одговорност, која нам се намеће. После неколико говора претставника соколства узео је реч претставник Престоничке општине г. Константин В. Саватијевић и са неколико пригодних речи, које су врло лепо примљене, наше соколе осоколио. Кануле су многе сузе, када је у ноћи на Јелаку војна музика засвирала „Тамо далеко". Јер то је била тужна и омиљена песма, коју су на истом овом месту певали они, који сада леже на Јелаку, Старковом гробу, Груништу и Кајмакчалану, испод кога соколи и народ проводе ноћ, испуњену чудном и дубоком величином и побожношћу. Тачно у 22 часа, после 24 година први пут засвирало је повечерје на Јелаку, где су се некада водиле огорчене борбе. Са Јелака 12 јула т.г. соколи су рано кренули за врх Кајмакчалана и већ око седам чаоова стигли су испод капеле. У то време су стигли из Битоља и остали гости. Међу осталим многобројним гостима били су и изасланик Њ. В. Краља диЕиз. ђенерал г. Драгиша Пандуровић и изасланик Министра војске и морнарице ђенерал г. Десан Илић. Изасланик Краљевске Владе и Министра за физичко васпитање народа, Бан Вардарске бановине г. Живојин Рафајловић, Командант III арм. области див. ђенерал г. Илија Брашић, Старешина Сокола Краљевине Југославије г. д-р Владимир Белајчић, Претседник народне одбране г. Илија Трифуновић, Митрополит Скопски г. Јосиф, Епископ охридско-битољски г. Платон, Командант вардарске дивизиске области ђенерал г. г. Светислав Ђукић, Претставник Претседника Београдске општине већник г. Константин В. Саватијевић, Претседник Скопске општине г. Јосиф Михајловић, као и претставници свих ратничких организација и многих других националних, витешких и културних корпорација. Овим националним свечаностима од стране грчких власти присуствовао је командант Леринског сектора г. Николос Јоргулос са неколико грчких граничарских официра, једним одељењем грчких скаута и једним водом грч-

ких граничара, који су положили и неколико венаца од свежег цвећа са грчком траком и грчким натпиоом. Доласком ових претставника, нешто после осам часова почела је служба божја у капели. Службу је служио митрополит скопски г. Јосиф са епископом охридско-битољским г. Платоном, уз асистенцију великог броја свештенства. За време док је служба трајала, војска граничари и ооколи заједно са народом околних оела стајали су поређани испред капеле. После службе божије обављено је сечзње колача, а онда је одржан помен над костурницом изгинулих ратника, где је говорио домаћин славе Старешина Савеза Сокола г. д-р Белајчић, који је у своме говору величао дело славних бораца који су изгинули на овим врховима за спас и славу Отаџбине. После д-р Белајчића говорио је претставник Удружеша резервних официра и ратника г. Радмило Вујовић, затим католички свештеник г. Анте Дујмушић, Претседник народне одбране г. Илија Трифуновић, а затим претставник Претседника Престоничке општине, већник г. Константин В. Саватијевић, који је један од првих положио венац од природног цвећа са југословенском траком и натпиоом: „Кајмакчаланским херојима Општина града Београда. Полажући венац г. К. Саватијевић, је, уз опште одобраваше, одржао и говор, у коме је у главном рекао: „Полажем овај венац, сплетен од мирисна цвећа са обала Дуиава и Саве, са коса и долина родног краја кајмакчаланских јунака, у име Претседника, потпретседника и Градског већа Општине престоничког нашег града, на вечно одмориште најславнијих српских и јушсловенских бораца, који су по свима овим висовима и провалијама, које су нам очима на догледу, потоцима крв лили и овде, на овом новом, али славнијем Косову, брдо од својих костију сложили, да би на поносном Кајмакчалану поносни отворили капију слободе љубљеној родној груди. Престоница, горди и мученички Београд, око чијих се зидина пролило за слободу море крви, баш као и на овом светом месту, поносан да су овде отворили врата Слободи, баш синови Београда и његове околине, часни наши седмаци, клања се светим оенима и светлој успомени на Кајмакчалану и свугде њему на догледу палим славним борцима велике Армије Петра и Александра. Целивајући ову гробницу дивова, целивам у Мислима сваког појединца овде славно палог и с пуном поштом поздрављам још мали број преосталих живих кајмакчаланских јунака, које и на овом дивном сабору родољуба, недостижне у родољубљу и готовости на нове жртве, претстављају најбоље међу преживелим. Слава славно палим! Хвала у слави живим Њ11ХОВИМ друговима.