Општинске новине

660

Београдске општинске новине

ту корист што уштеди издатке за друга сретства за везивање. Плазму треба додати онда када је маса за кобасице потпуно спремљена и иситњена машином за месо. У ту масу треба додати још само мало воде и одговарајућу количину плазме. Калкулација израде плазме Какву велику новчану корист може да постигне месар који искоришћава крв види се из следеће рачунице. Узмимо као пример да је тај месар набавио један већи сепаратор који прерађује 60 л. крви на сат. Тај сепаратор кошта 8.580 дин. Ако претпоставимо да ће тај месар исплатити ову суму од зараде код рада са сепаратором, он, у току од годину дана, мора сваке недеље одвајати 165 дин. коју ћемо своту рачунати за амортизацију сепаратора у току од 52 недеље јер 52 X 165 даје 8.580, колико месара стаје сепаратор. Да би наш рачун одговарао, претпостављамо да месар има за недељу дана 1000 л. крви, која се досад бацала. Он је сада сачува додавањем фибризола а за 1000 л. крви треба 66 пакета по 8 дин. тј. 528 дин. Као што се види, у нашем примеру се ради о већем месарском предузећу, јер рачунамо са 1000 л. крви што одговара крви од 70 комада кланих говеда за недељу дана. Зато можемо претпоставити да месар има на кланиици довољно радне снаге, која му свршава прераду крви уз обављање целокупног рада на кланици. Сепарирањем, он добија из 1000 л. крви !/з црвених крвних тела, које он преради на крвавице, као што је то радио и пре, док није имао сепаратор за крв, и претпостављамо да је искоришћавао само ту одговарајућу количину крви. Даље, он добије сепарирањем 2/3 плазме тј. 665 л. Он употребљава сву ту плазму за израду кобасица као додатак и као средство за везу, чиме он опет уштеди издатке које иначе мора да потроши за средства за везивање. Али ту уштеду не^ ћемо узимати у рачун, већ ћемо претпоставити да се њоме покрију трошкови за израду ове плазме. Али та плазма као додадтак у кобасице у количини 10% има за месара данас најмање вредност од 8 дин. за 1 кг, тако да он тиме има корист 5.320 дин. Када узмемо амортизацију сепаратора која износи недељно 165 дин. издатке за 66 пакета фибризола, што чини 528 дин. износио би новчани издатак за израду и искоришћавање плазме 663 дин. тако да он има чисту зараду 4.657 дин. за једну недељу. Могли бисмо показати још један пример калкулације малог месара, који ради са малим сепаратором, а разумљиво је да би зарада таквог месара била сразмерно мања, као што то одговара његовом пословању. Али тај пример може сваки месар сам да израчуна с обзиром на његове сопствене прилике. Свакако мо-

ра да дође до закључка да је за њега набавка сепаратора у сваком случају корисна. Наш пример би могао да послужи и у случају да више месара, створе задругу и заједнички искоришћавају крв клане стоке. Уосталом, у нашој калкулацији смо узели једну средњу цену за набавку сепаратора, али треба напоменути да се у данашњим приликама цене за машине стално мењају. Наша цена одговара оној цени за сепаратор која важи у доба када дајемо чланак у штампу. Даље треба напоменути да смо у нашем примеру говорили о крви говечета. То је због једноставности рачуна а и што смо хтели да нагласимо да је могуће искористити и крв говечета. До сада се у месарском послу, за израду крвавица, употребљава највише крв свиње, јер се она сматра као боља од говеђе крви. Да ли се моЖе крвпа беланчевипа конзервирати? Довде смо говорили само о томе да се, што је могуће брже добије из крви беланчевина, или смо претпоставили да се ова крв чува само кратко време у хладионици, пре него што се приступи сепарирању. Такође смо претпоставили да плазму треба чувати само кратко време пре прераде и то не само за кобасице већ и за друге сврхе. Искоришћавање плазме за додатак у кобасице описали смо раније, јер оно долази највише у обзир. То је најједноставнији начин искоришћавања плазме и не тражи конзервирање и чување плазме. Али разумљиво је да тиме нисмо исцрпли све могућности искоришћавања плазме добијене из крви клане стоке. Када се жели искоришћавање крвне плазме и за друге сврхе, мора бити пречишћено питање да ли је могуће држати плазму дуже време, а да се не поквари, или је тако спремити да се сачувају све њене вредности. Ми смо казали да плазму можемо држати у смрзнутом стању и неколико месеци, и кад се растопи, треба је одмах употребљавати. Али питање је да ли је могуће плазму конзервирати. То питање смовећ горе мало поменули, а сада ћемо га систематски разрадити. За конзервирање плазме долази у обзир држање плазме у њеном првобитном облику, како је добијемо, тј. као течна прозирна маса, или пак да је сушимо и добијемо прашак или брашно. То брашно мора бити такво да, када га разредимо, даје нам опет текућу масу. Уосталом, напомињемо да постоје још небројене могућности употребљавање плазме црвених крвних зрнаца. Уопште је познато да се крв суши и употребљава као сточна храна. На тај начин се користи хранљивост крвне беланчевине тиме што се животињском организму, путем суве крви, пружа беланчевина за исхрану. Зато је разумљиво да је у оним случајевима где не би било довољних уређаја за кон-