Општинске новине

710

Бео градске општинске новине

Преко мртвих је класично дело. Сећамо се да је критичар једног београдског листа, приликом приказа ове драме у београдском позоришту, истицао, да је, поред Сте;шјиног Кир Јање, Николајевићев Јаков Стојановић најдинамичнија личност у нашој драмској књижевности. То је тачно. Кад је писао о Николајевићевој драми Клевета, г. Раша Плаовић је нагласио да сугестивност сажете реченице, као и сцене, код г. Николајевића, показује Шекспировске особине. Опаска г. Раше Плаовића је још тачнија

кад се гледа и чита Преко мртвих. Наш велики научник г. Никола Вулић написао је за Преко мртвих: „Има ту Шекспировских сцена". Као драмски писац г. Николајевић је необично плодан. Он ствара и оставља за собом дела од сигурне вредности. Када се буде студирало наше друштво и његова садашња психологија и менталитет, дела г. Николајевића биће најбоља документација поратне и данашње средине, коју он рељефно приказује на нашој сцени. Б. Швабић

Уметничка хроника Дванаеста пролећна изложба сликарских и вајарских радова југословенских уметиика

У обадве сале Уметничког павиљона на Калемегдану 19 маја ове године отворена је „Дванаеста пролећна изложба", која је трајала до 22 јуна. Изложбу је отворио помоћник Министра просвете г. Федор Никић у присуству великог броја уметникаизлагача, разних угледних званица и доста лепог

Бабић Љубо: Сељанка из Овића (Откупио Музеј Кнеза Павла)

броја публике. Било је изложено 313 радова од 132 излагача. Највећи број излагача, округло две трећине био је из Београда, један из Париза, а остали из разних делова напге државе. Од београдских уметника изложили су своје радове следећи: Андрејевић-Кун Ђорђе, Атанацковић Дана, Балаж А. Г., Барух Бора, Безереди Лујо, Беложански Сташа, Бесарабић Милан, Бешевић Милица, Бешевић Никола, Бијелић Јован, Боднаров Стеван, Божић Александра, Брежанин Марко, Васић Павле, Влајић Душан, Вукотић Михајло, Вушковић Милош, Гвозденовић Недељко, Глишић Драгомир, Големовић-Галовић Олга, Голубовић Милош, Граовац Никола, Дрига Ђорђе, Ђорђевић Радмила, Живановић Ноје Р., Зонић Јован, Јанковић Душан, Јовановић Гордана, Јовановић Деса, Јовановић Павле, Коларовић Илија, Коџомановић "Ванџел, Крижанић Лиза, Кумрић Александар, Леви Рајко, Личеновски Лазар, Лозанић Милица, Лубарда Петар, Лукић Светолик, Лукозић ТБубица, Мајзнер Јосиф, Маринковић Ана, Милосављевић Вера, Милуновић Мило, Михајловић Живорад, Митриновић Драгутин, Мишковић Душан, Настасијевип Живорад, Наумовић Љубиша, Николајевић Миливоје, Обрадовић Божидар, Павловић Лепосава, Палавичини Пера, Перић Јефта, Петровић Јелисавета, Петровић Зора, Петровић Миодраг, Петров Михајло, Пијаде Моша, Поморишац Ваеа, Почек Светомир, Радовић Иван, Радоњић Ђуро, Радочај Фрањо, Ранковић Злата, Росандић Тома, Сокић Љубица, Станојевић Вељко, Станковић Бранко, Стевановић Боривоје, Степанчић Едуард, Стијовић Риста, Стојановић Братислав, Стојановић Сретен, Стојсављевић Живко, Страла Светислав, Табаковић Иван, Тасић Иван, Филаковац Владимир, Хакман Коста, Хоџић Сабахадин, Хутер Антон, Цар Јосип, Чаџевић Милица, Челебоновић Марко, Четић Милан, Чочаџић Вера и Шперлинг Четић Јадвига — укупно 88 сликара и вајара. Од осталих места из наше државе најбројније је била заступана Љубљана, са 16 уметника: Вавпотић Бруно, Видмар