Општинске новине

Једна успомена из 1904 године

747

Лијепо је било погледати дворану пуну младих Хрвата, Срба, Бугара и Словенаца сви се лијепо пазе и добро разумевају. Претсједником је био изабран брат Словенац. Хтедоше они показати, колико им је мио најмаши, најбеднији брат. Изабран је одбор, који ће се бринути, да ствар тако лијепо започета нигде не запне, а обрекоше састајати се сваке године: једноћ у Загребу, једноћ у Софији, онда у Лзубљани и онда опет у Београду... На концу омладинских скупштина и вијећања закључено је ово: Српска, бугарска, хрватска и словеначка омладина сабрана на свом првом југословенском конгресу у БеоГраду изјављује једнодушно да сматра рад око културноГ јединства Јужннх Словена својим најпречим народним послом те позива све јужнословенске просветнг институције, књижевнике и уметнике југословенских народа, да своје деловање поставе на широке и плодоносне основе узајамности и јединства Јужних Словена. Југословенско вече „У позориште! На југословенски концерат!" викало ое по сокацима београдским. Једва дођосмо до карте. Хвала Богу па макар је гласила за трећу галерију. Народно позориште било је дупке пуно. Напунила га већином југословенска младост. Одушевљења, свјежина, нада у будућност, што је зрцалила на лицима омладинаца, прешла је и на старију чељад. И Краљ Петар са престолонаследником дошао је за времена к тој првој југословенској вечери. Читаво вече биле су све очи управљене краљевској ложи. Гледао сам, како се је многа београдска красотица забављала са младим, окретним Хрватом, гледали су то и други, па је свима то било мило. Боже мој, до недавна држали једни друге за дивље, необуздане, а ево, како зборе и осјећају млада срца одмах на први поглед. Сви смо се дивили: вјештачком гласовирању г-ђице Маре Черен, гуслању умјетника С. Стојановића и пјевању г-ђице Мире Девове и пљескали смо силно, бурно, али кад су се појавили на позорници млади хрватски пјевачи — њих око 15 — са својим црвен-капама, па запјевали вјештачки, младеначки, настаде бура пљескања као да се ломи читава кућа. И краљ је живо пљескао. Мени су очи просузиле. Колико је времена требало, колико боја, колико искушења, док је ево, срећом, до тога дошло... И Словенци — њих 7 — красно су пјевали. Свак је одлазио из позоришта ојачан, утјешен, а ја сам шапнуо својим пријатељима. Дао Бог то исто што прије дочекати у Загребу.

Крунисање Краља Петра Прошло је 555 година како се ниједан српски владар не окруни краљевском круном. Душан Силни је био задњи крунисан. Послије Душана поче лагано пропадати српска држава, док није дошла до потпуног расула. Под турским јармом стењало је јуначко српско племе све док се није подигао Карађорђе, дјед садашњег кр.аља, да стресе дуговјеке ланце с народа свога. 1804 године ухватио Ђорђе у загрљај Туре, коме су стала пуцати ребра, а, ево, равно након сто година, унук његов враћа се славно у своју дједовину, да си окити умно чело круном саливеном из топа, који је за његова дједа мукло зујио проти Турцима. Било је магловито јутро. Силан свијет је врвио Београдом и свако је настојао да уграби згодно мјесто, одакле ће видјети, чега није виђело ни најстарије чељаде у Србији: окруњена свога краља. Многе су куће_ биле накићене зеленилом, ћилимима и заставама. Најљепше су били искићени: Гранд Хотел, Управа фондова и Позориште. У 8 сати пошао је краљ из Двора са сјајном пратњом у Саборну Цркву на крунисање. Послије 10 сати појави се краљ са круном на глави јашући бијела коња, на коме је била тамно плава аша, опточена златом и златним грбом у крају. Коња су водила два часника, а четири питомца Војне Академије придржавали су крајеве плашта.

Крунисање Краља Петра I 1904 године

Краљ је био обучен у свечану ђенералску одору. За краљем је јахао у малом размаку његов штоп, у коме су били: у средини престолонаследник Црне Горе Кнежевић Данило, њему с десне стране престолонаследник Ђорђе, а с лијеве краљевић Александар. Затим сви ађутанти и ордонанси краљеви, цијела свита црногорска у прекрасном одијелу. За коњаницима су ишла свечана дворска кола. У једнима је сједила црногорска књегиња Милица и принцеза Јелена, а у другима принц Павле.