Општинске новине

4

Туризам и привреда

825

(конзерве) итд. Има доста намирница које су иностранству уопште непознате; то важи и за неке врсте воћа, на пр. за дуње. Тако би на пр. требало нешто учинити за пропаганду млечних производа, уколико су они већ постали вредна штандардна роба. То се може већ казати за неке врсте сирева, за једну или две врсте маслаца и*гд. Нажалост, данас се још не могу производити знатне количине првокласног маслаца за извоз, јер млекарство, ово велико природно богатство Југославије, није довољно усавршено. Када би на пр. Југославија производила добар маслац, упознало би се иностранство путем туризма са овим маслацем и извоз маслаца могао би осигурати Југославији велике приходе. Не могу овде детаљније доказивати шта би могло да значи млекарство и млечни производи, и то не само сир и маелац, него и важна индустриска сировина добијена од млекарства, казеин — за југословенску пољопривреду. Из овог резимеа се види какви велики задаци у Југославији чекају привредно организовани туризам. Али морамо још напоменути да би туризам могао да има за целокупно становништво Југославије и васпитни привредни значај. Када би на пр. у Београду постојале сталне могућности за упознавање целокупне југословенске производње, упознали би се домаћи туристи са разним могућностима организованог рада и производње. Тиме би упознавали и нове могућности зараде. Све што смо досад наводили није ништа ново и ништа нарочито, јер смо само описали како стране земље, што се тиче туризма, данас поступају. Оне одржавају у туђим државама саобраћајне и туристичке канцеларије, којима је задатак да се брину не само да забаве туристичке интересенте, него да упознају становништво дотичне стране државе, у којој раде, са привредним приликам:а својих држава. Постоје у неким центрима изложбе за домаћу индустрију, на пр. у Сарајеву. Има даље на свима значајним: станицама југословенских железница једна лепо израђена мапа целе државе, на којој су забележени производи који ое у појединим крајевим:а производе. Али ова мапа се може само видети на станицама. А требало би да сваки туристички проспект има по једну овакву мапу. Сваки страни посетилац Југославије свакако се интересује за неку производњу. Кад би на једној мапи на тако једноставан начин видео где се може упознати са производима који њега интересују, он би вероватно нашао времена да обиђе и те крајеве. Тим пре што сви нашч крајеви имају своје специјалне природне лепоте и занимљивости. Путник би волео да проучава, рецимо, фолклор, баш у ономе крају који производи и робу која њега занима. Не мора се радити само о трговцу, који би желео да на пр. купује и продаје пиротске ћилиме; од велике је ва-

жности да и појединац, купи један такав ћилим, јер ће он постати у својој земљи најбољи пропагатор ових производа. Када се опет узме да ови поједини интересенти стварају масу, види се да је тај појединац већи пропагатор него газда једне радње који је поручио на пробу неколико комада ових ћилима и нема доста времена да их рекламира и прода. Вредно је споменути да је већ у старо време туриста био не само истраживач земље, у коју је долазио, него и пропагатор и трговац. Такви су туристи открили нове земље и створили прве привредне везе између њих и своје отаџбине. У новије време повећао се број туриста и међу њим^а има много људи који нису трговци ни произвођачи, али су потрошачи, и то врло радознали потрошачи. Они се интересују за цене робе у земљи коју посећују. Кад дођу кући, не причају познаницима само о привредним лепотама у којима су уживали, о гостионицама у којим:а су ручали и где су се добро забављали, него воле да донесу из иностранства и неку успомену, неки карактеристичан производ. Радују се, када могу причати о ценама разне робе, о начину производње итд. Из свега овога јасно се види какав значај може да има туризам за привреду једне зеземље. То су врло добро схватиле многе туристичке земље и организовале су целу туристичку акцију тако да она служи истодобно и за унапређење других привредних грана. Али за пољопривредне земље има данас туризам можда још већи значај, јер оне су произвођачи животних намирница, разних деликатеса, који се не могу свуда набавити. Стара пословица каже: „Иде љубав кооз желудац". Туриста који у једној земљи добро и јефтино једе, жели да, када дође у своју земљу и тамо набави исто такву укусну робу. Зашто тај туриста не би казао своме бакалину, да би желео да код њега може да купи југословенски качкаваљ! Зашто не би препоручио млекари, где се снабдева млеком, да прави јогурт из исте културе, која се употребљава за израду јогурта у Београду! Исто тако би желео, да добије чувени прошек или племенку, којом га је частио његов пријатељ у Југославији? Сматрам да сам довољно објаснио потребу привредног туризма, колико су значајне везе између туризма и народне привреде и у једној пољопривредној земљи, као што је Југославија. Сарадња између туризма и других грана народне привреде била би од необичне важности. Такву сарадњу треба пропагирати и код најширих народних слојева, код крупних као и ситних привредника. Регедппиз