Општинске новине

878

Београдске општинске новине

ге приходе за покриће издатака. Овде долазе у обзир као најважнији приходи: порези, прирези, дажбине, таксе и др... Међу свима овим облицима истиче се као најважнија карактеристика финансијске самоуправе право града односно општине, да уводн разна пореска оптерећења грађана. Без овог права опорезивања било би врло тешко изнаћи средства за подмирење расхода у једној општини. Према томе право на аутономно газдовање и пореско оптерећивање су основни елеменат финансијске аутономмје. Режим државне новчане помоћи од неког већег значаја још није уведен. Државне власти додељују градовим;а помоћ из ванредних буџета фондова, који се оснивају и одржавају из прихода од обртног пореза. После светског рата увели су градови сами прирез на пословни порез, чиме су нашли најсигурнији кључ за учешће у скупном приходу. Од увођења т.зв. променљивог пореза, чији је циљ да порез на пословни промет плати не само поједиио трговачко друштво или радња, већ и сам произвођач, утиче претежно већи део прихода од обртног пореза у државну касу. Због тога је учешће градова и општина у овом порезу знатно опало. Да би приход из ове врсте пореза опет повратио на пређашњу висину, Савез мађарских градова чинио је више претставки влади, које су до сада имале за последицу једино регулисање неједнакости између прихода и расхода у главном граду Будимпешти. У колико се градски буџет не може уравнотежити помоћу пореских дотација, онда се може прибећи повећању пореза на течевину који је држава уступила градовима. Нормална рачунска стопа пореза на течевину јесте 5°/о. Код градова са великом разликом између прихода и расхода може се ова стопа попети на 7%. Повећање стопе код пореза на течевину зависи од одобрења министра унутрашњих послова. Тежак проблем мађарских градова је нерешено питање летећих дугова, који су проистекли из превеликог оптерећења градова разним дужностима. У овом погледу мађарски градови су предложили својој влади онакву основу за санацију својих финансија, какву су добили немачки градови за своје летеће дугове. — Комунадни буџег I : ' ' ! I ! ! " ! ! ! : Рачунска година мађарских градских и сеоских општина поклапа се, отступајући од немачког примера, са календарском годином, дакле од 1 јануара до 31 децембра. Градови и општине састављају свој буџет у трећој четвртини текуће године, пре почетка нове рачунске године. У великим и малим сеоским општинама буџет саставља бележник, а у гра-

довима га саставља градско књиговодство. У жупанијским градовима буџет саставља градско заступство а у муниципалним градовима га дискутује и усваја општа седница муниципалног одбора. Једновремено са утврђивањем буџета расхода утврђују се и приходи који служе за покриће расхода и одређује проценат пореза и део пореза на течевину који припада граду. У колико процентна стопа приреза не пређе 50% а стопа пореза на течевину не пређе 5% предлог буџета одобрава министар унутрашњих послова. Ако те стопе буду веће онда министар унутрашњих послова такав предлог буџета доставља министру финансија на одобрење. У буџетско! 1938 износили су буџети прихода градова 2,540 милиона у динарима. Од тога пада на Будимпешту 1,660 милиона, на муниципалне градове 440 милиона а на жупаникке градове исто тако 440 милиона динара. Мађарски градови су имали издатке последњих година: 30,5% за општу управу, 16,7 о/о за школску наставу, 14,9% за уређење града, 12,9% за задовољавање кредитних потреба, 8,4 о/о за покривање расхода око осигурања народног здравља, 7,7 % за социјалну службу и збрињавање сиротиње и 3,3% за осветљење и појевтињавање услова живота. Трошкови управљања имовином 1 износе 5,6% општих потреба. Сеоске ошптине имале су у 1936 години буџете у износу од 730 милиона динара; од тога пада на општу управу 41%, за наствву и физичку културу 13%, за здравствену и ветеринарску службу 8,2% на пожарну службу 5,2%, за верске и црквене потребе 3,5% и на ошпте газдовање општина 6,4 °/о. За покриће расхода служе порези на приход у градовима (а у сеоским општинама комунални прирез) пореза коју је држава препустила општинама, самостални градски прирези, дажбине, локалне таксе, пијачне таксе и најзад евентуална државна помоћ. Имовина општина састоји се највише из непокретних имања, кућа за ренту и земљишта за зидање. Буџетски мањак покрива се на тај начин што такав град доби^а одговарајући прирез на државни порез. Овај општински прирез је у ствари најважниш извор општинских прихода. У току 1938 одобрени буџети имали су од овог приреза у градовима 343,769.870 динара прихода, а сеоске општине округло 247 милиона динара. У Будимпешти приход од приреза достигао је суму од 184,900.000.— динара а у муниципалним градовима 91,944.270.динара. Поред пореза и дажбина стоји градовима на расположењу још и порез на течевину, који пада на сва лица која имају приходе или плате као намештеници. Порез на течевину наплаћује се од свих пословних људи који