Општинске новине

Организација и рад општинског отсека за студије и потреба оснивања „Престоничког одбора за јавне радове".

Одлуком Градског већа од 1 марта 1946 године, коју је одобрила и надзорна власт, основан је у саставу Техничке дирекције Поглаварства града Београда један нов отсек под називом „Отсек за студије". Да би се и наша јавност ближе упознала са задацима и радом овога новог општинског отсека изнећемо овде неколико момената, који су диктовали оснивање овога отсека, који ће бити од велике важности за будуће уређење Београда. Као што је опште познато број становништва у Београду због његовог специјалног положаја као престонице у наглом је порасту [и с Иим! У вези и његов развитак. Ова околност поставља за Београдску општину свакодневно нове крупне техничке проблеме специјалног карактера, чија решавања не спадају у надлежност ни једног од раније постојећих отсека, или која спадају у надлежност више општинских отсека, или најзад и у надлежност општинских и других, махом државних надлештава. Задатак новог Отсека за студије је да проучи све такве проблеме, и да у циљу правилног решавања истих спроведе потребну координацију и сарадњу свих заинтересованих установа. Колико је потребан један такав орган Београдској општини види се по томе, што је Отсек за студије, у сарадњи са осталим надлежним органима, већ за ово кратко време од како је основан, и ако тек делимично организован, имао да проучи или и сада још да проучава низ крупних техничких проблема. Напоменућемо овде само најважније од ових, а то су: 1. — Студија железничког, воденог и путног саобраћаја са пристаништима у Београду, која студија због данашњих ратних прилика треба да замени међународни конкурс, за чије је расписивање већ било све припремљено. 2. — Студија подземног саобраћаја (метрополитена) у вези са израдом јавних склоништа против непријатељских напада из ваздуха. 3. — Студија о растерећењу саобраћаја на Теразијама, који из дана у дан све више отежава слободно кретање нарочито пешака. 4. — Уређење београдског зимовника код Аде Хује, који већ изграђује Управа поморства и речног саобраћаја.

5. — Доношење Правилника фонда за асанацију ниских терена у Београду у циљу поправке естетско-урбанистичких и хигијенских прилика у Београду. 6. — Уређење централног гробља на „Маринковој Бари" — где је већ почето сахрањивање, пошто је садашње „Ново гробље" већ скоро потпуно попуњено. 7. — Решење великог саобраћајног чвора код Цареве Ћуприје. 8. — Подизање новог друмског моста преко Дунава од стране Министарства грађевина. 9. — Нова административна подела територије града, која се сада студира. Сем ових кроз Отсек за студије прошла су још и многа друга разна питања, о којима је тај отсек давао мишљења или предлоге за решавање. И ово неколико примера доказују да је оснивање Отсека за студије било оправдано и потребно. Ну он ће моћи да оправда у пуној мери наде Општине тек ако буде добио своју потребну сталну формацију у особљу, што ће вероватно бити већ у идућој буџетској години. У вези са оснивањем Отсека за студије и његовим радом поставља се за Београдску општину поново једно већ и раније покренуто крупно питање од чијег решавања зависи у првом реду добро урбанистичко уређење нашз лепе Престонице. Београд мора да се изграђује и уређује са нарочитим обзиром на то да је он престоница целе државе. Београдски железнички чвор, Београдска пристаништа, Београдско сајмиште и многа друга постројења и објекти, који се подижу у Београду, припадају целој држави, без обзира на то да ли их подиже општина, држава или приватна иницијатива. Из нарочитих обзира на то да је Београд као престоница центар културног, привредног и политичког живота, и што он као такав мора достојно да репрезентује целу државу, њему се при његовом уређењу и изграђивању намећу и несразмерно већи издаци од оних које би имао такав град, када не би био престоница. Међутим као чиновничка варош, без великог капитала, Београд није у могућности да одговара поменутом свом задатку и због тога често прибегава јефтинијем али зато и лошијем решењу појединих комуналних про-