Општинске новине

922

Београдске општинске новине

доле пандурске собе и апсане. Од смрада се не може по канцеларијама радити..." 1 ) Кнез Милош је 24 јула исте године одобрио да се потражи и узме под кирију погодна зграда. Међутим, друга зграда се није могла наћи. У октобру 1843 Управа се је опет жалила на неудобност зграде и тражила одобрење да може узети још једну кућу за своје потребе и то бега Новљанина, прекопута Тасе Башкаларевића и то: две собе, сарачану и кујну. Тај предлог је одобрен указом ВН. 1078 од 18 септембра 1843. Не зна се да ли је до закупа дошло. Кућа тог бега била је на углу Јакшићеве и Топличиног венца, и то с десне стране кад се иде из ул. кнеза Михаила. Држава је у оно доба имала доста својих плацева, па ипак ни на једном од њих није подигла зграду за полицију. Не треба се томе чудити. И данас је исти случај. ДВЕ СТАРЕ ЗГРАДЕ НА САВСКОМ ПРИСТАНИШТУ Толики бурни догађаји, одиграни за последњих сто година, нису успели да униште две старе грађевине на Сави; Ђумрукану, коју је кнез Милош подигао 1834, и зграде Црвеног крста, до саме Ђумрукане, које су подигли кнез Милош и кнез Михаило. О тим зградама имамо нешто мало података у Државној архиви. У писму, упућеном Државном савету 4 априла 1842, кнез Милош пише из Беча: 1) На Сави су били базрђан-башлук једног Христијанина из Ниша, и Фочићеве бине које сам ја купио са правицама свију каика за моје приватно добро. Својим временом порушио сам све оне бине и наградио конзулат и ђумрук." Жалећи се како му је све имање одузето, Милош завршава овако ј „Ако је свакому другом Србину његово притежаније одузето, то нека би се одузело и од мене, ако ме за Србина рачуна." У приземљу Ђумрукане била је царинарница и она се ту непрекидно од 1834 налази. На спрату су становали страни консули. Оно друго имаше под именом „Конзулат" обухватало је онда само први део садањих зграда и у њему се је до пре две године -налазио хотел „Крагујевац". Тај део носи број 15 и 17 Карађорђеве улице. Зграду под бр. 19 кнез Михаило је доцније сазидао. У првом делу, где је био хогел, налазило се је 1841 „Попечитељство просвешчснија и правосудија". О томе постоји Височајше решење од 16 септембра 1841 бр. 1246 по коме је та зграда издата Министарству под кирију за 350 талира годишње а за време од Ђурђевдана 1841 до Ђурђевдана 1842 год. Све то имање, под бр. 15, 17 и 19 продала је краљица Наталија Црвеном крсту по тапији бр. 22.962 од 26 маја 1911 год. за суму од 786.170 дин. Површина тог имања, које се протеже горе до Косанчићевог венца, износи 7.943 кв. мет. Од тога је 1) Оригинали цитираних аката налазе се у Државној арциви.

одузела финансијска дирекција око 200 кв. мет. приликом подизања своје зграде, али Црвени крст ни до да-. нас није добио накнаду за одузето му земљиште. МАЛА АБАЏИСКА ЧАРШИЈА Као што је познато, Абаџиска чаршија је данашња улица краљице Наталије. Пре њеног стварања то је била државна ливада, коју је 1842 држава поклонила абаџијама да се ту населе и направе куће и дућаие. Број тих абаџија износио је 42. Онда, кад се та чаршија стварала, она је заузимала простор од Зеленог венца до ул. Балканске. Дућани су били на горњој страни. На самом Зеленом венцу, сада бр. 5, прекопута пијаце, постојала је до пре 50 г., по казивању г. Драгољуба Милошевића, абаџије, велика радња „Абаџиске компаније", која је имала 150 момака и радила искључиво за Босну. У оно доба, тај крај је био „далеко" од варопги. Неки од абаџија покајали су се што су ту дошли, јер, како су наводили, пазар је био слаб, приступ чаршији у зимско доба врло тежак, пошто улица није била калдрмисана. Молбе абаџија да се отуда иселе држава није уважила. Напротив, уверавала је абаџије да ће се сви недостаци уклонити и да је то крај од будућности. И уместо да одобри абаџијама да се отуда иселе у „варош" држава је ту чаршију проширила. По решењу Државног савета, које је и кнез Александар одобрио 2 јуна 1853, ВН. 534- 1 -), чаршија је проширена. 1) Од ул. Балканске до ул. Милоша Великог. То је, дакле, цела данашња улица краљице Наталије, 2) Од ул. краљице Наталије па наниже до Немањине, с тим да се тај део назива Мала абаџиска чаршија. У тој проширеној чаршији свакоме од абаџија било је слободно населити се. Држава је тиме вршила врло паметну колонизаторску политику, јер, док су у „вароши" били и Срби и Турци, овде су били само Срби. У ул. краљице Наталије данас постоји само једна абаџиска радња: г. Драгољуба Милошевића, (фирма Ђорђе Арсенијевић). Налази се, кад се озго иде, на доњем десном углу ул. краљице Наталије и Балканске. Та радња још одржава традицију старе „Абаџиске чаршије". У „Малој абаџиској чаршији", т.ј. у ул. Балканској бр. 49, односно у згради некадање Кнежеве пиваре, постоје сада ове абаџиске радње: Драгомира Лазића, Ћертића и Ђурића, Милисава Марковића, Радојице Ранковића и Станојла Митрашиновића. Времена се променила. Сада се све ове радње налазе у центру вароши. ИЗРАДА КАЛДРМЕ У УЛИЦИ КОСМАЈСКОЈ ПРЕ 103 ГОДИНЕ Један интересантан детаљ из Државне архиве казује нам на који је начин израђена калдрма у ул. Космајској 1837 г. 1 ) Оригинал у Државној архиви.