Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 125

по 197,33 динара, почев од 1 марта 1941 године па у будуће све до наплате горње суме у корист прихода партије 10 позиције 4 буџета за 1940/41 годину. 67 На предлог Претседника II Бр, 1756 Градско веће је Одлучило: Да се одлука Градског већа ОБр. 3320 од 4 фебруара 1935 године измени у толико, игго ће се од фирме Љуб. Перишића из Београда почев од 1 априла 1941 године наплаћивати на име огаитинске таксе из Тар. бр. 402 6 Таксене тарифе закона о таксама 15°/о од бруто вредности аутобуских карата уместо 10 о/о колико је до сада од исте фирме наплаћивано. У свему осталом одлука Градског већа ОБр. 3320 од 4 фебруара 1935 године остане и дал>е на снази. 68 Код тачке дневног реда: „Кратка питања'" говорили су градски већници г.г.: Таса Генић, покренуо је питање набавки трамвајских кола; указао на тешкоће око ове набавке а нарочито на незгоде око оних кола која се имају набавити из Немачке и Италије за која није цена опредељена. Рекао је да је незгодно за Градско веће да врши набавке трамвајских кола за која нису утврђене цене из разлога, што се тре^а бојати да та кола не поскупе, чиме би Општина могла претрпети велику штету. Изнео је своје мишљење по овом питању и чинио извесне сугестије. Напоменуо је да би требало имати у виду домаћу индустрију и израду трамвајских кола испоручити код домаћих фабрика као што су фабрика „Сартид", фабрике у Славонском Броду и у Смедеревској Паланци. Претседник г. Томић захвалио се г. Генићу пгго је покренуо ово крупно питање које треба да интересује и Градско веће и оне који воде општинске послове. Пре неколико месеци, рекао је г. Томић Општина је позвала све фирме које долазе у обзир за испоруку трамваја тражила од њих да даду понуде да би се видело које би фирме могле под најповољнијим условима да испоруче трамвајска кола. Позвала је поред домаћих фирми и стране фирМе( а између осталих и фирму „Бреда". Могу вам рећи да је она у том моменту била најповољнија. Постојао је један недостатак! у свим тим условима који је и г. Генић мало пре нагласио, а то је да су тада биле такозване клизајуће цене, тако да Општина узимајући цене од појединих фирми није знала колико ће је кола коштати. Посао

доста неизвестан који се данас у свету због међународних прилика врло често појављује. Због таквог односа послова Оггштина би могла бити доведена у положај да плати много више него што је претпостављала. Налазећи се у таквој ситуацији, а видећи при том да фирма „Бреда" није у стању да испоручи ни ону количину трамвајских кола коликчј је била обећала, јер је требала да испоручи по ранијем уговору још 9 трамвајских кола, фирма је на сзе ургенције одговарала да опште прилике не дозвољавају транспорт кола и тиме се изговарала тако да је крајњи рок давно протекао. Одлагала је испоруку за фебруар а ево сад смо у марту и од свега тога нема ништа. Због свега овог Претседништво је било принуђено да обавести једним телеграмом фирму „Бреда" да се под таквим условима не може правити са њом неки утовор који би везивао Општину за набавку трамвајских кола и прекинути су сваки даљи преговори о набавци на постављеној бази. С обзиром и на опште прилике кад поједине валуте иду час горе час доле Претседнииггво мисли да је најбоље да Опиггина не буде ангажована у набавци трамвајских кола у иностранству јер би се могло десити да се Општина ангажује за извесну суму па да после извесног времена мора да плати много више. већ да би требало кола, колико их Општина има, уступити домаћим фабрикама на оправку и да се за сада са тиме задовољимо. Према томе, ја бих у име Претседништва целу ову ствар овако формулисао: да ли Градско веће одобрава досадашњи рад Претседништва око набавке моторних трамвајских кола, а нарочито да ли се слаже са прекидом даљих преговора са фирмом „Бреда". Градско веће је једногласно усвојило и одобрило овај формулисани предлог Претседника г. Томића. За овим је Претседник г. Томић објавио, да је Градско веће одобрило досадашњи рад Претседништва и прекид даљих преговора са фирмом „Бреда". Г. Павле Кара-Радовановић дао је извесне сугестије у погледу регулисања саобраћаја трамвајем и аутобусима на Вождовцу. Г. Константин Саватијевић молио је да се пумпе за бензин постављају на местима која су далеко од великог градског саобраћаја да му не сметају чиме би се уједно центар донекле обезбедио и опасности у случају рата од бомбардовања из ваздуха и пожара. Г. Милорад Николић покренуо је питање снабдевања грађанства града Београда хлебом. Рекао је између осталога, да је настојање Господина Претседника да престоница не остане без хлеба наишло на одобравање код грађанства међутим, да пекари пеку хлеб који је неупотребљив или је нездрав за употребу и да се не придржавају наредаба којима