Општинске новине

ГОДИНА 59

НЕДЕЉА, 27 АПРИЛА 1941

БРОЈ 15

ОПШМСКЕ НОВИНЕ ГЛАСИЛО ГРАДСКОГ ПОГЛАВАРСТВА ГРАДА БЕОГРАДА

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА: КНЕГИЊЕ ОЛГЕ 21

ИЗЛАЗИСВАКОГДАНА

бођа Рајха у ослобођеном Марибору ИзВбШТЗЈ ИТЗЛИЈЗНСКБ ВрХОВНб К0МЗНД6

Марибор, 26 априла (ДНБ) Стари иемачки град Марибор доживео де данас један велики исто-

Кривица Вашингтона Рузвелт и слом Југославије Мадрид, 26 априла Спол>но политички сарадник листа „АБЦ" пише у једном чланку да није никаква тајна, да је пуковник Доновен, специјални изасланик претседника Рузвелта, дошао у Београд са намером, да спречи приступање Југославије тројном споразуму. У име своје владе пуковник Доновен обећао је сваку помоћ оним државама, које би се супротставиле тоталитарним силама. Ова понуда претседника Рузвелта по себи је врло карактеристична, кад се узме у обзир географска раздаљина обеју земаља, па чак кад би се претпоставило да је претседник Рузвелт своју понуду учинио из добре савести, али ипак морао је узети у обзир да би америчка помоћ у овом случаЈу могла доћи до изражаја гек у року од неколико месеци. Влада у Вашингтону снбси велики део кривице за слом Југославије. Она је радИла из непознавања стварног стања ствари, и на тај начин нанела је штете и Великој Британији, јер да није било рата у Југославији, немачко оружје не би доживело још један велики триумф. Државни удар генерала Симовића читавом свету је показао апсолутну надмоћност немачке војске над својим противником. Данас неколико недел>а од почетка рата, нико више не говори о Југославији. На несрећу Вашингтона, ипак је неколико америчких листова и сувише јасно истакло помоћ Сједињених Држава Југославији. Тако је например „Њујорк Тајмс" писао следеће: „Ми нећемо заборавити да је ствар Југославије и наша ствар и да је њен рат наш рат Није препоручљиво, примећује спол>нополитички уредник „АБЦ", на тај начин се експонирати, кад се знају огромне тешкоће у погледу пружања помоћи једној земљи, која се могла остварити само преко једног пристаништа, а и то је постало немогуће у тренутку када су немачке трупе ушле у Бугарску. Читава ова авантура довела је само до једног новог триумфа сила осовине и до једног новог дипломатског и војничког пораза англосаксонских држава. Југославија искључена из Интернационалне Дунавске Комисије Букурешт, 26 априла (ДНБ) Како јавл>а „Универзул", прећашња Цнтегнационалиа Дунавска Комисија извршила је своју нову организаиију у Бечу и преместила своје седиште из Београда у Оршаву. Заступник Југославије као и цело југословенско управно особље искллЧено је из комисије.

рискц дан. Неочекивано је стигао Вођа Рајха. Становништво, које је највећим делом било одевено у штајерској народној ношњи, поздравило га је са великим одушев љењем. Вођ немачке народне групе г. Барон захвалио је Вођи Рајха за ослобођење града и пожелео му срдачну добродошлицу.

Негде у Италији, 26 априлл Главни стан италијанске војске саопштава: У ноћи између 24 и 25 априла формације немачког ваздухопловства у непрекидним нападима бомбардовале су поморске и ваздухопловне базе на Малти и при том изазвале у пристаништу Ла Валете пожаре и експлозије.

Ситуација у Грчкој

Берлин, 25 априла (ДНБ) Дипломатски сарадник ДНБ пише: Догађајн у Грчкој нзазвали су у читавом свету необично велнку пажњу. Ови се догађаји нарочито живо дискутују у једном крају света. који је врло далеко од грчког попришта. У Аустралији наиме учешће аустралискнх трупа у британском поразу у Грчкој прети да изазове кризу владе. Тек сад, кад се ратна срећа у Европи поново окренула против Енглеза, у Аустралији откривају, да то нису биле британске. већ аустралиске и новозеландске трупе које су имале да на својим лећима приме главну тежину немачких удара. Док се још пре неколико недел»а офанзнва генерала Вавела у Либији славила као херојско дело ратне историје Аустралије, сада влада узбућење с обзиром на чињеницу, што су уопште слате аустралиске трупе у Грчку, и аустралиска јавност на тај начин сазнаје један низ појединости, које су врло карактеристичне за држање демократије у овом делу света. Како су претставници аустралиске радничке партије изјавили, аустралиски министар претседннк г. Мензис, који се сада налази у Лондону, својевољно је одлучио, да се аустралиске трупе пошаљу на ратно поприште на Средњем Истоку, не питајући о томе уопште ратни савет. Исто тако указује се на чињеницу, да је ова одлука у аустралиском кабинету донета са свега једним гласом већине. Аустралиско народно претставништво по овоме уопште није питано Потпретседник аустралиске владе Фарден настоји сада, да ово опште народно незадовол»ство ублажи примањем претставништва радничке партнје у проширену наиионалну владу. „Снднеј Дели Телеграф" пише, да је тешко веровати, да је аустралиска влада дозволила одашиљање трупа у Грчку без довољне гарантије од стране Енглеске, да ће се овим трупама пружити одговарајућа помоћ. Лист исто тако пита, какву ће награду примити Аустралијании за своју крв проливену у Северној Афрнцн н на Балкану. Из Лондона стижу вести. из којих се види да је у току преговора измећу аустралиског министра претседника Мензиса и британског империјалног генералштаба дошло до озбиљних размимоилажења по питању енглеске стратегије на Блиском Истоку. Несумњиво као резултат ових размимоилажења генералу Вавелу је у личностн аустралиског генерала Блане-а придодат заменик, који има задатак, да ограничава овлашћења британског врховног заповедника у погледу располагања са контигентима аустралискнх трупа. Исто тако као и порази у Норвешкој и Западној Европи, и британско повлачење у Грчкој убедл>иво показује слабости британског ратног воћства. Сада постаје јасно, да су на Балкану не само Срби н Грии. већ и Аустралијанци и Новозеланћани. који су били одаслати на грчко ратно поприште од стране британске команде,

бескрупулозно терани у смрт. Исто тако овде се показује да ако су британски доминиони спремни да војничке лаворике * деле са Енглезима, мећутим нису ни најмање склони да с њима деле и војничке поразе. Хвалисаве речи, којима је Мензис пропратио улазак Аустралијанаиа у Бенгази. уступиле су место горким самопрекорнма. који набацују питање, да ли мандат, којег је Мензис примно од аустралиског народа, уопште више постоји. Чак до Аустралије продрли су постепено коментари лондонских и водећих британскнх државника, у којима се покушава, да се потценн знача) догаћаја на Балкану. Аустралиске мајке мећутнм сада са грозом увићају, да су оне своје синове жртвовале за једну „споредну ствар", а исто тако оне ће можда са ужасом прочитати и извештаје оних америчких листова, који у берзанском жаргону констатују, да је аустралнска и новозеландска крв, коју је Енглеска „инвестирала" у Грчкој. нпак донела „лепу дивиденду" наиме трошење немачке машинерије. Дал>и ток догаћаја показаће Аустралијанцима, да чак и ова циничка рачуница почива на једној заблуди и да су мртви. које су Аустралија и Нови Зеланд жртвовали британском нмпернјализму за његове цил>еве на Блиском Истоку. стварно узалудно пали.

У источном делу Средоземног Мора јединиц енашег ваздухопловсгва извршиле су на линији Казо напад на један непријатељски конвој, а у заливу Милос погођен је едан непријатељски брод од 2.000 бруто регистарских тона. У Северној Африци у сектору пред Тобруком артилериска делатност. У току 24 и 25 априла италијан ски авиони вршили су непрекидне нападе на утврђење и пристаниште Тобрук, а многобројне формације немачког ваздухопловства у неколико махова бациле су бомбе на пристанишна постројења и на укот вљене бродове. Други италијански и немачки авиони извршили су нападе у области Солума на британске моторне колоне и на артилериске батерије. У Источној Африци источно од Ггмболе наше трупе су у полетном замаху извршиле напад на непријатељске снаге, које су биле ушанчебациле их. Непријатељ је у бекству не у повољним положајима и изоставио на ратном попришту стотине мртвих и велике количине оружја и ратног материјала. Енглески авион отвара митраљеску паљбу на раднике Амстердам, 26 априла (ДНБ) Како се саопштава са надлежног места, • •творно је један енглески авион митра.теску ватру на једну групу радника. Ран.ено је десет радника. од којих су тројнца пренесени у болницу.

„Черчил није ни стратег ни дипломат" каже амерички новинарски магнат Херст дан стари господин, који уме добро да говори, али он није никакав Пит. Черчил није постигао никакве велике успехе као дипломат, док је као стратег увек понављао свој галипољски пораз. Своје поразе он доживљује увек на исти начин и из истог узрока. „Олвнше мало и суг.ише касно" за његове савезнике постало је већ пословнца. Сада Енглеска нема више никакве савезнике сем Сједињених Држава. Херст затим поставља питање: „Да ли Сједињене Државе треба да повежу своју судбину са норвешком клопком, са белгиско-француским неуспехом и сада са грчком несрећом? Британски народ није задовол.ан са својим воћством. (Херст ово доказује цнтирањем енглеских листова). Исто тако су незадовол.ни и Аустралиј^нци са воћењем рата онако како то чини Черчил. Да ли Сједињене Државе треба да јурну у овај вртлог несреће н пометености, и да покушају да остваре онај неизвесни и илузорни „победоносни мир"?

Њујорк, 26 априла (ДНБ) Познати издавач Херст, који припада оној мањини проминентних личности политичког живота Сједињених Држава, које су очувале своје јасно расуђивање, опомиње у једном чланку у „Њујорк Журнал Америкен Сједињене Државе да не говеравају своју будућност једном човеку као Черчилу, који није нн страгег ни дипломата. Осврћући се на примедбе Черчилове, да ће Енглеска закллчити само један победоносни мир, Херст се пита: „какву победу и чију победу?' Енглеска је, наставља Херст даље, била неспособна да потуче Немачку уз помоћ Пољске. Норвешке. Холандије, Белгије, Францу сле, Грчке и Југославије. Енглеска никада није могла \ току европске историЈе да освоји Континент Она се исто тако никада не може нада7 и, да Ле то сама постиНи. Шта више, Енглеска је управо сада избачена из својих последњнх позиција на европско.м копну и изгубила је своје последње европске савезнике. Према Енглеској, наставља г. Херст, налазе се велика Немачка, Италија и Јапан. Черчил је, према прнлично добронамерној оцени г. Херста, је-