Општинске новине

Брод 28

Ноћ пред Сарајевом Како су сс одигралн догађаји прсд капитулацмју српскс војскс у Главном штабу гснсралобсрста Валтсра фон Вајкса, по приказу капстана Вилхслма витсза од Шрама у листу »Дас Рајх-

„Мислнм да је са Србнма свршено", каже замнш.Ђено обавештајнн офнцнр главног штаба, увече на Велнкн понедеоннк. Загледао се негде у да.Ђнну н тихо указује на извештаје који су стнгли у току дана. Свн нзвештаји јављали су о све већем броју заробљеника и ратног плена, јасно указујући да српски отпор почиње да попушта Тај отпор на фронту појединих немачких дивизија уопште је престао. Директива армије је за 15 апрнл 1941: „Пробити се до Сарајева!" Ова кратка реченица армнјске заповести била је одлучујућа за судбину бнвше Југославије — то осећамо сви који окружавамо велику карту на столу армијског генералштаба. Треба проћи још огроман простор, можда н под борбом. простор који би некала захтевао више априлских дана, али наше оклопне дивизије и моторизовани одреди показалн су већ при пробоју до Загреба, као и при заузећу Београда. шта су све кадри учинити на беспутном земљишту.

То је најсигурнијн знак да је крај започео. Ускоро стиже кратк? вест: Сарајево је пало. Ледна моторизована дивизија наше армије ушла је пре оклопних кола и заузела варош. И последње среднште непријатељског отпора заузето је. Сарајево је, као што смо видели нз заплењеннх аката, имало већу важност него сама престоннца Београд, као симбол славе о велнкој моћи и снлн, сада симбол последње очајничке борбе Срба. Истовремено стнжу у штаб генералоберста Вајкса вести да су се на далматинском приморју дигли на устанак Хрвати и Италијаии против Срба и да се воде борбе. Ордонанс офииир унео је на карту, за далматинску обалу, реч „устанак". Баш у то време долази у штаб шеф генералштаба немачке војске генералоберст Халдер да са командантом претресе моментану ситуацију. Сада се догађаји престижу. Друга српска армнја око Сарајева капитулирала је, док се остацн других армија и отсечених одреда држе још по брдима. Над целом Србијом, уколико Још није поседнута немачким трупама, вију се беле заставе. Излазимо напоље да још једном обиђемо трупе. Покривени су прашином и војници и кола. Али се из запрашених лица светле очи, по неки јасни поклич се чује — 1 када се поред њих провезе командаит днвизије илн какав генералштабнн официр. Јер су сви сни свесни да им је внше воћство омогућило брзу и триумфалну победу у Србији. Смели планови и операције воћства довели су до уништења непрнјатеља и уштеделе немачким трупама обилну крв и жртве.

Четврти рпзрвди основних школа III надворништва рпдиће у школи „Војвода Путник" Рад у свима одељењима четвртнх разреда државних народних школа са тсриторије III Градског школског надзорништва почеће у понедељак 12 маја 1941 године у школи „Војвода Путник", код Градске болнице, улица Светога Николе број 168 и то овим редом: Пре подне од 9 до 12 часова радиће сви четвртн разреди школа: „Филип Вишњнћ" женска, „Војислав Илић", „Краљ Петар II" и „Др. Љуба Стојановић". После подне од 2 до 5 часова радиће сви четврти разреди ових школа: „Филип Вишњић", мушка, „Цар Душан" и „Војвода Путник". Позивају се ђачки родитељи да своју децу, ученике и ученице IV разреда упуте у одређено време у означену школу

Обавештења из друштва ,,Црвенога крста" Обласном одбору Црвеног крста у Београду (Симина 21) нека се јаве следећа лица ради добијања обавештења о својима — заробљеницима: Перса Ђурић, Зорица Шемањски-Милетић, Петар Раденковић, чин. финансиске дирекције, Кодри Осман, Миливоје Пурић за госпођу Олгу, Стојан Ј. Ракић, Исаило Петровић, село Кумодраже, Александар Степановић, село Јајинци, Олга Г. Луковић, Срез ариљски, Алиса (Вера) Тоболар — Кијево.

Достојевски о Лондону Достојевски је на своие првом путу у иностранство дошао у Лондон 1862 године. Тамо је остао свега осам дана, па се вратио у Париз. Очима песничкога генија посматрао /е енглеску цивилизацију и био је запрепашИен богатством тога света и његовом поквареношћу. Он је дао такву сдику Лондона која се по своме карактеру ни до данас није изменида:

Немачка пешадија (рад Вилхелма Саутера) Нагињемо се над генералштабиом картом: троугле заставе н заставнце коЈе означавају дивизиЈе и четверсугле заставиие коЈе претстављаЈу армије, окружују Босну већ са три четвртине, у огромном луку; што познаваоцу воЈне ситуациЈе Јасно показуЈе да се у простору СграЈева спрема нови Седан. Једна од наших оклопних дивизиЈа, ступивши у везу са италијанском армиЈом код РиЈеке, већ Је у току понедеоника знатно продрла на Југоисток, у Босну, док Је Једна моторизована дивизија превалила Јсш већи пут. Истовремено, од Београда и из Моравске Долине, дакле са истока и североистока, упркос тешком земљишту. продиру јаки оклопни одреди и брзе трупе КлаЈста и генералфелдмаршала Листа, да би се склопили око остатака друге српске армиЈе, да би Је уништили. Ноћ Је пала, била Је ноћ у пуној месечини, топла и ведра пролећна ноћ. Како нисмо могли спавати од умора, пен.емо се на кров кућа и гледамо босанска брда. Нигде пламена од села коЈа горе, нигде одблеска ватре из оруђа не откриваЈу пут коЈим су пошле наше брзе трупе и пешадиЈске дивизиЈе. Значи да Је неприЈатељ већ далеко на Југу. Једино с времена на време, чују гс ескадриле тешко натоварених борбених авиона, високо на звезданом небу. НеприЈатељску авијаиију ни ова ведра ноћ ниЈе успела да измами на лет. Њихови апарати били су оборени, на тлу уништени или побегли. Ваздушна битка над Србијом Је већ завршена. Али кроз етер, у рану зору, чују се вапаји. Срби траже помоћ! Радиотелеграфски разговори сведоче о њиховом тешком положају. Јасно и непрекривено чују се преклињања југословенске Врховне команде, да се издржи до последње капи крви. Наш радио нема шта да јави. „Немају внше времена да ма шта Јаве", каже трећи ордонанс официр. Али су зато све речитији извештаЈи наших извиђачких авиона, коЈи се Један за другим враћаЈу са летова на фронту. Видели су неприЈатељске колоне у дивљем бекству. Гужва и паника на путу за Сарајево. Сада нам стиже извештаЈ коЈи потсећа на извештаЈе нз последњих часова пред слом Француске: „Немачке Јединиие продиру у неприЈатељске колоне своЈим аутомобнлима, бицнклима и мотоциклима, и престижу их."

„Овај огроман град, који не мирује ни дању ни ноћу као какво море, звиждање и урлање машина, железнице које јуре преко кућа, драстични пословни дух н све то што нам личи на неред, то је у основи врхунац буржоаског реда. та отровна Темза и ваздух засићен прашином угља, дивнн скверовн н паркови, па онда она предграђа, као што је Уајт Чепл са својим упола нагим, дивљим и гладним становништвом, Ситн са својим милионима н светском трговином... све показује да је овим нешто створено: Победа и триумф. Ипак, човека подузима страх од нечег непознатог, ма колико био слободан и независан. Причалн су ми, на пример, да се сваке суботе увече пола милиона радника и радница са својом децом разлију као море кроз улице града, гурајући се према нзвесним квартовима, да би тамо целу ноћ до пет часова ујутру јели и пилн као стока после пуних седам дана гладовања. Та милионска гомила носи целу своју недељну зараду, све оно што је тешким и напорним радом уз псовку и проклињање зарадила... Сви се журе да пију и да се опију до бесвести. Жене не заостају за људима и опијају се као и они. Деца трче и провлаче се између њих. Сваки тежи инстинктивно да се по сваку цену издвоји и да своју душу спасе. Ови ми-

лиони људи, који су избачени и прогнани од човечанства, даве се и гуше у подземном мраку, у ономе мраку у који су их бацила њихова старија браћа. То је последњи очајнички покушај, да се свн скупе у гомилу, у гомилу која нема ничег човечанског, само да би се по својој сопственој вољи живело. Англикански свештеници и владике горди су и богати, живе на богатим парохијама, на којима се гоје у потпуном духовном миру. То су врло велики педанти, лепо образовани и уображавају најозбнљније у свом глупом моралном достојанству, да само они имају право да проповедају онај морал, који су сами створили, да се гоје и да се богате. То је религија богаташа, која се чак и не крије ни под каквом маском... Али су зато ови професори религије до глупостИ убеђени у своју свету мисију. Они се као мисионари налазе по целоме свету, они продиру до срца Африке, да би о својој религији поучили дивљаке, заборављајући при том милнон дивљака у Лондону, јер ови немају ништа чиме би их платили. Зли бог Баал влада у Лондону са таквим поуздањем, да и не тражи потчињеност, јер је у њу сигуран, дајући мирно и са презрењем организовану милостињу, а после тога његови се осећаји не могу ничим поколебати.

Објава ксмесгра за финансије Министарство финансија овим позива сва лица која су ма по коме основу изузела новац из државне касе на привремене признанице, да најдаље у року од десет дана, од дана ове објаве, положе Главној државној благајни изузете суме, односно да исте уредним документима оправдају. Предње се односи како на суме које потичу из буџетских средстава тако и на суме изузете из ванредног ратног кредита од две милијарде динара. Скреће се пажња свима лицима на којв се ова објава односи да по овом позиву стриктно поступе, јер ће се у противном применити најстрожије санкције. Канцеларије Главне државне благајне налазе се у згради Поштанске штедионице, у улици Краља Александра број 15—17. Комесар 3а Министарство финансија, Летица с. р.

Легитимације и објаве Све врсте легитимација и објава издају се у рејонима којих има седам и који се налазе: први рејон у Краља Петра улици, број 44; други у Кнегиње Љубице улици, орој 25, први спрат; трећи у Палнлулској основној школи; четвртн у Мишарској улици; пети у Краљице Наталије улици, број 92; шести у Облаковској улици, број 16; и седми рејои у Јанка Веселиновића улица, броЈ 13.

Породилиште Градске болнице почело је рад Пошто се у болницама стално траже обавештења где је могућна лекарска интервенција за случајеве порођаја, немачке власти су преко нашег санитета учиниле све да се и овај проблем реши. Тако је породилиште и гинеколошко одељење Градске болннце у Средачкој улици број 2 почело свој нормалан рад. Примају се породиље за порођаје. Гинеколошкн преглед и лечење свакодневно. Шеф одељења је г. др. Берић.

Чиновници бившег Министарстваунутрашњих дела који нису примили плату за мај Сви чиновници и службеници са службом у Министарству унутрашњих послова, који нису примилн прннадлежности за месец мај, а нису предали платну књижицу (ратну н мирнодопску) нека их донесу у Министарство (Милоша Великог улица, 14). Исто тако и они службеници, који немају ратне платне књижице (нису их примили или су им у току догађаја пропале) нека подНесу изјаве о томе, и назначе да нису примили принадлежности за мај. Ову изјаву да овере два чиновника. Рад очног одељзња градске поликлинике Очно одељење градске поликлинике обновило је прије.м и преглед очних болесника. Шеф очног одељења г. др. Драгутин Костић окупио Је око себе све саоје сараднике и оспособио установу да може свакодневно указнвати помоћ болесницима, који су за једно кратко време нередовног стања морали да остану без хитне лекарске ннтервенције.

Дужност трговаца је да нађу могућности зз снабдевање новом робои За време бомбардовања многи Београђани чије су куће порушене или изгореле остали су без одела, рубља и другнх неонходних ствари. По иовратку из избеглиштва ови људи су одмах гледали дз се снабдеју најважнијим потребама. Зато је у свим трговинама које су остале читаве и имале било какве робе постало врло живо. Свет је навалио да купује. Испред трговина с оделом и руољем, а нарочито испред продавница об>ће, чекале су гомиле људи. Испред бакалница и других продавница хране, чии би која била отворена, исто тако су се скупљали купци. Потребе настрадалих Београђана Оиле су велике, а робе није било много. Живот у Београду полако се нормализује. Скоро сви Београђани који су били избегли вратили су се својим кућама н почели да обављају послове које су раннје обављали. И у трговинама је скоро исто тако живо као првих дана по повратку Београђана. Свет и даље тражи да купује и, чим види да се где што продаје, радознало прилази. А робе има све мање и најнужнијим потребама све је теже снабдети се. Трговци продају што имају, али изгледа да да мало воде рачуна о набавкама нове робе. Зато се све чешће догађа да човек у Београду не може да купи оно што тражи. Распродајући робу која им се затекла трговци свакако врше своју дужност. Али њихова улога не би била потпуна ако би само продавали. Продуже лн тако, они ће потпуно остатн без робе к мораће да затворе своје радње, а Београђанн неће више где иматн да купе што им је потребно. Разуме се да до тога не би смело да дође. Дужност трговаца је, поред тога што продају, и да траже могућности за снабдевање новом робом. Рафови трговина не треба само да се празне, већ је потребно да се свакодневно и попуњавају робом до које може да се дође. Само тако радећи, трговци ће како ваља и у потпуности вршити свој удужност. На тај начин најбоље ће допринети нормализовању жнвота и снабдевања у Београду.

Пријем у кабинету комесара за пошту, телеграф и телефон Кабинет комесара Министарства пошта, телеграфа и телефона примаће публику сваког радног дана од 11 до 12 часова пре подне. За службЕнике правосуђа који не могу да се врате у своје место службовања Сви они службеници правосудних установа, којн су били принуђени да напусте своје место службовања и нису у могућностн да се у то место сада врате. треба да се пријаве свом министарству, г. Драгишн Весићу, судском инспектору, ради увођења у списак.

(Р. К. — 5Е^Г)ЕК ВЕ1.СКАО) (Таласна дужина 437,3 иетра) Програм за суботу, 10 маја: 10.00: Реч дана. Немачке вссти, затим вести на српском језику. 14.00: Немачке вести, затим вести на српском језнку. 14.25—15.30: Мали концерт, нзмеђу, у. 15.00—15.10: Један лнст са фронта извештава. 15.30—16.00: Шта свако познаје. 16.00: Извештај Врховне/ команде с лаганим понављањем. 18.00—18.30: Час не.чачког народа. 18.30—19.00: Једна руковет од Штрауса. 19.00—19.45: Једне мајске ноћн. 19.45—20.00: Из савремених догађаја. 20.00—20.25: Не.мачке вести, затнм вести на српско.м јсзику. 20.25—22.00: Мала уметност за крај недеље. 22.00: Немачке весгн, затим вести на српском Језику.