Општинске новине

Број 36

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

Трагедија једног народа заслепљеног енглеском пропагандом Познати италијански лист „Пиколо ди Триесте" доноси сензационалан интервју од „Ових дана посетио сам новинара Све —

товског, кога сам упознао једног јутра на станицн Постумија, кад је ишао у Рим у пратњн тадашњег претседника Миннстарског савета Југославије. М. Световски у то време био је најутнцајнији југоотовенски новннар и личност у полнтичком свету Београда. Данас је он избеглнца, у чијем срцу горчина због неславна пораза његове земл>е надмашује бол проузрокован слепилом његове Србије и злочннством војничке клике у службн Енглеске, која је нз похлепе за новцем бацила Југославију у понор без излаза. НИЗ ДЕМАНТИЈА — Ова зем .Ђа изванредних могућности, која се једно време називала Југославн— тако је рекао — припада данас већ нсторијн. Утолико је теже и болније све ово, кад се помисли да је дошло до слома не вол>ом Осовине. веН да би се задово.Ђила егоистична спекулација Лондона. Световски оплакује, и то чини с пуннм познавањем стварн, чнњеннцу што меродавнн факторн Београда никада нису показивали народу право душевно стање Рима н Берлина и што су оставнли слободне руке енглеској пропагандн. Југословенски државници бојали су се да неће угодити Лондону ако би, као што им је била дужност, објаснилн Југословенима право стање ствари. Узалуд су — каже новинар — Италија и Немачка скренуле пажњу Београду на све јачу енглеску пропаганду, алн се Министарство спол>них послова правило као да се запањује, обећавало и... нпак иустило да се ствари и дал»е развијају. Допнсницн већих енглеских листова увек су могли ући у Двор, то су били емисари Черчила којн су давали тон политицн. Ннје било потребно чудити се што је амерички дописник чнкашке радио станице давао са Краткоталасне радио станице у Београду своје лажи у погледу Балкана и Осовнне. Стога се не може вероватн да је државни удар од 27 марта у престоници Југославнје дошао потпуно неочекивано. Ово је био само трагични закључак једног зачетог периода низа демантија који је почео — тврди новннар — падом Стојадиновићевог кабннета, падом који је дошао вол>ом Лондона. Крајњн процес ушао је у своју акутну фазу већ крајем фебруара, када су Идн и Дил почели да праве посете Балкану; ово је датум који те земл»е треба да памте као почетак своје несреће. Посете су имале да служе стварању ратне психозе мећу народима Југоисточне Европе. У Југославији је ова психоз! већ постојала и убрзо је њен степен жестине прешао све гранние. Лондонска радио станнца повећала је тих дана своје емисије на српскохрватском и словеначком језнку, и цео народ напајао се на овом отровном извору. Треба признати, каже Световски, да су Енглези били мајстори да баце уље на српску ватру и знали да најглупл»е и најмутније лажи претставе као чисту и бнстру воду. И НАРОД СЕ НАПАЈАО Народ је веровао у све то и стога се није бојао рата, чак је хтео рат зато што је био заслепљен пропагандом српских генерала који су величали преко глагољивнх говорника, кроз новине и преко рална. тврдећи да је Енглеска. иако је губила битке, побећивала у рату и да ће још једном, и то у доба борних кола и аероплана, победити српски вочићн и да ће се у планинама знати увек спасти независност и част. Ово су биле тезе којима су пропагандистн потхрањивали своје говоре и које је једна група екстремиста, потпомогнута Енглезима, Јеврејима и масонима, успела да наметне и Миннстарству војске. од кога се ишчекивала већа реалност у процењивању војничке способности. Снага ове групе била је толико велика, да ни изричите опомене на Крунском већу од стране Ђенералштаба, да је југословенскг војска неспремна и да стога треба прихватити предлоге осовине, чак и кад би услови били врло тешки, нису успеле да опамете војне елементе. С малим изузетком. српска војничка каста била је отворено за рат. Група генерала Министарства војске давала је тон за успешно инфлиртрирање најгоре пропаганде и у најниже слојеве. То су били они генерали који на вест да је једна група младих авијатичарских официра дезертирала укравши авионе. да би се ставила у службу Грчке, не само да нису осудили овај гест и нису предузели мере против крадљиваца и бегунаца, већ су показаЈш извесно задовољство које је нашло брз одјек у земљи.

музиком, дијалозима н разноврсннм поклицима. Један Јеврејин био је артнстички днректор ове групе, из које су сваки дан потицали „поклици на рат". Владин Пресбиро био је стављен под контролу онога Константиновића кога смо мало пре споменулн. У првим редовима антиосовинског покрета налазила се и православна црква. зато што су њени први експоненти билн масони. Српски Патрнјарх, који је у тренутку слома побегао покушавши да однесе злата и накнта за много милиона, одбио је да се одазове, кад га је Кнез Павле позвао да помогне да се спасе мир. Београдски новинар прича да је Патри-

из свога подземља да ударе у лреку по улицама, да ударе у врећање Осовине, да стаку ширити измншљене приче и растуратн карикатуре. Захваћени грознииом „сад или никад", показујући своје најгоре стране, нису знали ни за какву граннцу у својој жећи за осветом и нису се устручавали ни од чега без обзира ино земља која им је дала гостопримсгво ,иде у сусрет пропасти и то баш њиховом кривицом. Посећивалн су кафане и ноћне локале делећи Сакшиш музикантима н певачима само да невају патриотске песме. Јевреји су билн први који су почели да певају песму „Спрем те се, спрем те

четници, Јарх, у цн.тјV 11 прекине однос са ~кЈ|е- *»'« ће 6о Р 6а да 6 » де '\ и Јевреји су у- - ™ »<"Р** зом. употребио један изговор који из- В1 ' к " И1И 1и К 'Ч И с » » и 0| > и ДелириЈа про- зражиће правду. Довој гледа парадоксалаи. али је иајбоље по- тив Осовнне плаћали хиљаде динара оии- вештење о одласк> немачког посланства служно његовој нечнстој намери, како бн ма који су на улнцн палили слнке гвораца из Београда да Си се стишао народни то револтирало српску цркву против Усовине. Кнеза.

свога дописника из Загреба нову историју — каже тужно новинар са срцем пуним бола, осакаћени у једном поразу без части, гледајући рушевине начињене не толико бомбама, колико нашом глупошћу. Почињемо да сахрањујемо жртве Енглеске, оне Енглеске против које развијамо заставу мржње. Черчил не може да замисли колико га већ мрзн српски народ, а не може да замисли то нн господин Рузвелт: српски народ отворио је очи н онн ће ускоро чутн глас проклетства којн ће силазити с његових усана. „Познајем свој народ — каже Световски — н знам какво ће бити његово душевно стање, кад се тргне из делиријума и беспућа. Потражиће потстрекаче, тпаивк« — љно је било оба-

На крају ауднјенције Патријарх се обратио Кнезу с пнтањем: — Височанство, зашто сте на тако нечовечан начин предали Стојадиновнћа Енглезнма? — Нисам га ја предао — одговорио је Кнез оштро. — Алн зашто је Ваше Височанство дозволило да се пошље ван граница? Треба да знате да ми је био пријатељ и да ми је то остао. Растанак је бно леден, зато што су последње речн нмале за циљ да прекину све односе. У Србијн овакве речн прекидају сваке везе и могу да доведу до најгорих последица. Увреда учињена једном православном епнскопу може да побуни читав народ. Одмах по разговору с Кнезом Патријарх је сазвао највише претставннке српске цркве. Сваки је могао да разу.ме значај овог геста. Као у доба Конкордата звона српскнх цркава звонила су на узбуну да изазову на испаде. Ватра је узимала све више маха. Билтен ИСТИНА, штампан у британском посланству н раздаван од стране свих конзулата, допринео је ширењу пропаганде и лажн. У овом билтену писало је да потпис пакта што га је предложнла осовина, има да значи за све официре, за државне чиновннке и пензионере крај њнхове каријере, отпуштање и обуставу плата. У канцеларијама певалн су стих: Боље гроб, него роб. ..БО ј ЂЕ РАТ НЕГО ПАКТ" — Задовољени су — коментарише с горчнном београдски новинар. И субверзивни елементи потпаљивали су ватру. Пошто су извесно време кочили студенте, сада су им дали потстрек да певају ратне химне и да врше акта и прирећУЈУ мгнифестацнје против осовине. Тако је било сугерисано и тако су учинили, напуштајући слушаонице када је ушао професор немачког језика, пошто су на табли написали: „Боље рат него пакт". Професори нису протестовали, припадали су класи коју је влада увек игнорисала и бацала у позадину. Слабо плаћени н још мање поштовани, хиљаде југословенских професора уништавали су школе а са њом и нацију. Њихов воћа био је а.мбнциозни агитатор, онај Кнежевић, који је по државном удару постао министар Двора: његов брат је онај мајор Кнежевић који је водио заверу. Из унутрашњости земље долазили су извештаји који су не може бити боље потпаљивали ватру. Кажу да је у Крагујевцу одржан велики скуп коме су присуствовали сви претставници и на коме су сви говорили, наиме свештеници, сенатори .народни посланици, неки полицијски официр, неки радник, људи из Цветковићеве партије и људи из опозиције. Кажу да су у Шапцу војници за време марша пева.ти песме противу Немачке, да су у Пожаревцу војницн одбили храну у знак протеста против владе која се спремала да потиише пакт. Дворска канцеларија при.мала је сваки дан хиљаде телеграма из унутрашњости и иностранства у којнма се тражно рат. Енглеско посланство није мировало. а из Лондона потпомагали су свим средствима. Енглески агенти, да би убедили н најстрашљивије, ширили су вести да Немии н Италијани неће имати смелости да објаве рат Балкан, говорнли су овн гласови, постаће гроб Осовине. Из истог извора >.\1аде т Еп&1ап(]< дошла је и песма која је у прво време електризовала и Грке. Ова пес.ма коју је превео неки Ннколуднс, каже Немцима „Бацићемо вас у море", алудирајући тиме ни мање ни више већ на ... Балтик. ЈЕВРЕЈИ НА ДЕЛУ

РАТНИ ПОКЛИЦИ На страни ових генерала пуних енглеског и француског злата, стајала је масонерија чији је злодух био Константиновић. Масонерија је седела у свим собама Министарства спољннх послова и салонима свих југословенских посланстава. Узалуд је Цветковић бацао заљубљене погледе осовини; чиновниии нису делили мишљење свога шефа, и његова наређења, пролазећи кроз негативан рад ових чиновника, излазила су деформисана. Радиофонски центар државе био је у рука.ма англофила којима је био једини циљ да потстакну народ на рат песмама,

Други фронт пропаганде била су патриотска друштва — како велн Световски: ..наводно патриотска", као што су „Соко" н „Народна одбрана". Може се мислити да ли су хтелн остати ван касе енглеског посланства и шефови странака и кортеши владине опозиције који су већ тако дуго били далеко од државне благајне. Било им је свеједно каква ватра иодгрева чорбу која им се нуди; главно је било јести. Ето зашто је Симовић успео да састави владу у којој су бнлн претставниии свих нли скоро свнх странака. У овом свету корупиије и расула Јевреји су нашли широко поље за своје прљаве послове. Најзад су могли да изићу

Влада је била немоћна де реагира; због прилика у којима су се налазила државна надлештва, пошто су била у рукама људи продатих Енглеској, информација није било и министри су мислили да могу држатн земљу у шаци. Као што се видело, жнве.то се у заблудама, којима се није могло помоћн ни с које стране. Ни од стране гарде, ни од стране београдског гарнизона, нити од стране авијације, која је била прва спремна на издају. Катастрофа се ближила и нико није могао да учини ништа да би је зауставио. Једна мала група корупционаша успела је да се наметне као воћство војске, генера.тштаба, Двора и народа. Кобни час се ближио, а влада је још увек живела у заблуди да доминнра овом ситуацијом. Неколико дана пре удара Световски је говорио са једни.м својим пријатељем из канцеларије министра Двора о унутрашњој политнчкој ситуацији. Као внсоки чиновник при.мирио је његову забринутост уверавајући га да има листу оних „две стотнне незадовољннка" и да ће в.тада на први испад улице одговорити опсадннм стањем. Као што се види, и Двор је живео у заблуди. Мећути.м, влада није имала времена да оклева — каже новинар — и пре но што је успела да ухапси... ма и једног „незадовољника", сама је сва била у затвору, заједно с министром Двора ... Министри су живели у заблуди, али нису могли игнорисатн ситуацију, морали су знатн да, и кад удар не би успео, морали би напорно да се боре против своје сопствене земље, која је била већ опијена енглеском пропагандом; морали су знати да се спремају атентати, саботаже и испади. Све се то и десило — каже одлучно југословенски новинар — зато што земља није била на време припремљена да добро схвати дух италијанско-немачког пријатељства и карактер споразума са Осовином. „СПРЕМАМО СЕ ДА САХРАНИМО ЖРТВЕ ЕНГЛЕСКЕ" Шта ће сад да ради Србија? Шта ће да раде Срби, док они који су их бацили у пропаст мирно једу енглеско злато на источњачким теписнма? Почнњемо нашу

народни терор, или да се појаве исписане на зидовима само две речи: „Хоћемо мир". И још сам — додаје новннар — успео пре катастрофе да увиди.м како у народну душу већ продире сумња и с њом страх од стварности. Када се наша земља буде пробудила, затражиће да се суди одговорним; тада ће Срби сазнати многе истине. На последњој седннци Крунскога већа, изгледа да Кнез Намесник није скрио својим сарадницима опасности ако се не нриступи пакту. Нико није послушао глас мудрости и Кнез је склоњен. Најпотпунија дезорганизација владала је у свим војни.м, политичким и админнстративним гранама, тако да већ после три дана рата, не само становништво Београда, већ и читава војска била је буквално гладна. Српски генералн за неколико дана рата показалн су потпуно незнање, српска војна траднција упрљана је заувек срамотном руљом. Преварени народ тражи сада да суди; тражи да суди влади која је. пошто је запалила Балкан, побегла прво у Ужице, затим у Подгорицу, а онда у Анкару. Јерусалим и Каиро. Тражи да зна зашто је генерал Симовић, који је у свом последње.м нарећењу написао: „да сваки треба да умре на прагу своје куће", побегао не мислећн да најпре сахрани мртве, препуштајућн пуних десет дана град мијазми рушевина и опасности од тифуса и колере. Ускоро ће српски народ видети стварност отворених очију; тражиће виновнике, желећи да прелиста онај страшни меморандум, што га је поднео ваздухопловни пуковннк у пензији Душан Радовић против генерала Симовића, у коме се Симовић описује као корупционаш, авантуриста способан да учини свако зло за новац". Када народ буде сазнао сву истину, каже Световски — видеће како је ова слика још само блага слика човека који је разорио Југославију. Годину дана раније министар војске у Београду није узео ни најмање у обзир писмо Радовићево, а сада ће га упознати читав српскн народ који ће тражити освету против оног који га је издао..." Карло Тиголи

Тежак сан г. Черчила