Општинске новине

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 39

НА БЛИСНОМ ИСТОНУ РАТ СЕ ШИРИ

Француска је ступила у рат питајући своју владу „Зашто?" Француска је била катастрофално потучена и онда је запитала сама себе „Зашто?" Француска је била после прнмирја подвргнута британској блокади и цео свет пита „Зашто?" Одговори су једноставни. У рат је ступила зато што су то желели јевреји и тражили Британци. Војна катастрофа је наступила зато што јевреји нису умели да организују рат, а Британци нису били способни да се бију. Режим глади је створен од стране јеврејских властодржаца и британских морнара ради тога да се Француска натера на саботерску борбу против Осовине. Француска је сада прозрела откуд њој долазе зло и несреће — од Англо-сакса или од Немаца и изабрала је пут сарадње са стваралачким снагама Европе против рушилачких ван-европских снага. Као одговор на то долази бомбардовање аеродрома у Сирији, које је изведено на исти.подмукли начин као ономад напад на француску морнарицу у луци Омара. Сирија је ушла у ратну зону. Рат у Предњој Азији проширује своје подручје. Та земља као део Турске побеђене у Светском рату прешла је у француске руке под називом „Левантске државе под француским мандатом". Син меканског шерифа Хусејна, Фејсал, који је требао да ступи на сириски престо није добио Сирију, јер је она била потребна Француској, као прилаз Мосулским петролејским пољима. Париз је покушавао да прикључи Сирији и турску провинцију Цилицију, али се томе успротивила британска дипломатија, тајно, а турска војска оружано и Француска је одустала од своје намере. Турци су недавно одузели Французима Александретску област. На тај су начин Британци, плаћајући француским добром, придобили Турску као савезника. Један део арабљанског света ушао је онда у оквир турске државе. Несрећа је и даље била Сирију. Британци су затворили француски нофтовод, којим је из Мосула текла нафта у луку Триполис. То је био ударац за спољну трговину, а следствено и за привреду Сирије. Затим је следовала блокада сириске обале, коју је веома тешко подносила та економски несамостална земља. У Лондону и Вашингтону блокаду француске метрополе су правдали сумњом да ће роба упућена у неокупирану Француску отићи у Немачку. Али тај детињаст изговор не важи за Сирију: нема оправдања драконској блокади колоније бившег савезника. То је репресалија према земљи која је остала верна влади у Вишиу. Комесар Сирије Пуо, који се није снашао у деликатној ситуацији, морао је да уступи свој положај Кијапу, чувеном париском префекту. Али Кијап је погинуо на путу за Сирију кад је његов авион био нападнут од стране „непознатог" војног авиона. Онда је власт добио генерал Денц који је уредио унутрашње односе у Сирији, спречио англофилску пропаганду између сириских арабљана, средио привредне прилике у земљи и на најбољи начин решио проблем економских односа са Турском. У Берлину и Риму су већ одавно увидели да ће напори генерала Денца у циљу очувања „Вишиског" правца политике довести до сукоба са насилничком политиком Лондона. Зато су били кориговани услови потписаног примирја у Венсенској шуми, уколико се они односили на Сирију. На пример, обустављена је била предаја италијанском Додеканеском одреду великог броја авиона бивше Веганове армије које је примирје затекло у Сирији. Дакле, Сирија није обезоружана и може пружити известан отпор

британским оружаним снагама које су почеле непријатељства. Операције у Сирији и операције из Сирије могу бити веома интересантне. Сам географски положај те земље указује на ванредно велики значај тог ратишта у садашњој, ваневропској фази рата. Сирија са Ираком може створити једну непрекидну зону борбе од Средоземнога Мора до Персиског Залива. Тиме би се створио један зид између два савезника — ратујуће британске армије Ближњег Истока и нератујуће Турске. Уласком Сирије у ратну зону рат се примиче несигурним областима Палестине, где има још под пепелом ватре арабљанског противбританског покрета. Све то може имати значајних последица по целу ратну ситуацију на Блиском Истоку. Наравно да се још не може предвидети обим и резултат операција на том евентуалном ратишту. Да се рат водио у оквиру војних могућности прошлих деценија, не би се могли замислити неки замашни планови француске армије у Сирији исувише удаљене од своје метрополе и лишене сувоземне везе са њом док приморски прилаз Сирији чува британски Кипар. Али сада, у доба скоро неограничених могућности авијације, можемо претпоставити да та армија неће бити препуштена својој судбинн, него ће добити извесну материјалну и моралну помоћ. У току скоро годишњег рата против Италије Британци нису били у ' стању да ограниче делатност италијанског ваздухопловства које се ослања на Додеканеска Острва иако се та острва налазе у непосредној близини Кипра. Према томе се може мислити да не би генералу Вавелу могао успети план изолације Сириског ратишта. Британци заузети великом битком у Северној Африци и бодбама против италијанских трупа у Источној Африци, а истовремено запослени сада у Ираку имају, по свој прилици, ограничену количину трупа за неку акцију против Сирије. Незгодно је за њих и то што се база за такву једну акцију — палеспинско-трансјордански терен налази у суседству са Сауд-Арабијом, моћном арабљанском краљевином, која је једина постигла да буде независна од Велике Британије. Њен краљ Ибн-Сауд, коме припадају градови Мека и Медина, и који је ради тога поштован у муслиманском свету као „заштитник светих градова" води вешту политику са очигледним циљем постићи еманципацију арабљана од британског утицаја. Ова чињеница као и многе друге, које карактеришу невероватно замршене политичке прилике Блиског Истока, дају разлога најсмелијим претпоставкама за случај да из бомби „посејаних" на сириској њиви британских изникну стабла рата. Позната је прича о Александру Великом и Гордијевом чвору. Сада се већ приближава време кад ће оштар мач расећи „Интелиценссервисов чвор" Блиског Истока. Е. М. Штрајкови и нереди на британским поседима на Далеком Истоку Сингапур, 20 маја (ДНБ) Како јављају из Сннгапура, у Селангору дошло је до тешког сукоба између британских војника и штрајкача који су били до сада запосленн на квантажама гуме. Приликом сукоба погинула су два радника, седморица је рањено док је преко стотину ухапшено. Због штрајка који је избио, око 15.000 радннка остало је без посла, док је око 40 плантажа обуставнло рад. Са ових плантажа слале су се велике количине материјала који је потребан за вођење рата. Британске власти позвале су веће контингенте резервиста како бн појачале одредс који служе за одржавање мира, а исто тако упућени су неки одреди трупа у Селангор.

Послс Италијанско-Хрватског уговора Наредба Дучеа италијанској I! армији

Рим, 20 маја (ДНБ) Дуче је упутио Команди II армије следећу наредбу: „С обзиром на политичке споразуме закључене у Риму између Италије и Независне Државе Хрватске НАРЕЂУЈЕМ: да почев од 20 маја сва грађанска власт у крајевима додељеним Независној Држави Хрватској који су до сад били потчињени италијанској војсци прелази на хрватске власти. „Према томе, италијанске војне снаге које се сад налазе на земљишту Независне Државе Хрватске почев од 20 маја више неће имати карактер ни изузетни положај окупационих трупа, већ ће стећи карактер трупа које се налазе на земљишту пријатељске и савезничке Независне Државе Хрватске. „Генерал г. Виторио Амброзио закључиће потребне споразуме са хрватским властима". Повлачење италијанских трупа из Хрватске Загреб, 20 маја (ДНБ) Италијанске трупе које су се затекле као окупационе трупе на хрватском земљишту, отпочеле су у понедељак да се повлаче у правцу новоутврђених граница. У Спалату (Сплиту) и у граду Курцоли (Корчули) образоване су привремене мешовите италијанско-хрватске команде које ће функцнонисати до извршења одредаба уговора које предвиђају аутономну хрватску управу на италијанском земљишту. Први хрватски орден Загреб, 20 маја (ДНБ) Уредбом са законском снагом установљен је као први хрватски орден Ред Круне Краља Звонимира. Ово Не се одликовање давати како хрватским држављанима, тако држављанкма рттиу тгпч^апа V«сгру.ти часл\те за

хрватски народ и за Независну Државу Хрватску. Уредба о установљењу овог ордена предвиђа, поред Великог Крста, још четири степена Реда Круне Краља Звонимира. Лнца одликована Великим Крстом иди једним од три највиша степена овога ордена имају права на титулу „витеза". Осим тога установљена је Хрватска Колајна (Медал>а) за заслуге. »Ни најјача морнарица ни најсилнија војска више не могу спасти Енглеску« Мадрид, 20 маја (ДНБ) Политички недељни лист „Доминго" доноси чланак о британском престижу. У чланку се вели да ни најјача морнарица ни најсилнија војска више не могу да спасу Британску Империју од пропасти. Писац чланка вели да су после догађаја последње године и оне државе коде су дотле са страхопоштовањем гледале у Енглеску, изгубиле и последњи респект пред Британском Империјом. На све стране, у Женеви, у Минхену и у Москви, каже даље лист, британска дипломатија подносила је пораз за поразом. Ти порази сад као црви гризу енглески престиж у свету. Читав низ држава, каже даље лист, насео је, поуздавадући се у пуста лондонска обећања. Пропаст тих држава још већма потхрањуде пожар коди уништава Бритаиску Империју. Надбољи доказ о томе колико се срозао углед Велике Британиде, каже се даље, треба гледати у чињеници да сад и мала арапска држава од три милиона становника као што је Ирак устаде против Велике Британије. На краду чланка се вели: „Кредитна способност Енглеске не котира се више ни на једнод бертм на свету".

Ирачко баздухоплобстбо уништило тридесет енглеских борних кола

Дамаск, 20 маја (ДНБ) Ирачки војни извештај број 21 гласи: „Западни фронт: Нашн истурени одреди и даље су у додиру са непридатељем. Они су ступили у борбу са непријатељским патролама и принудили да се са губицима повуку. Јужни фронт: Наше оружане снаге, уз подршку локалних племена, извршиле су у ноћи између 17 и 18 мада напад на непридатељске одреде, којима су нанеле губитке у материдалу и људству. Два брза чамца напала су једну ирачку осматрачницу. Ирачке наоружане снаге приморале су међутим непријатеља да се уз губитке повуче. У ваздуху нашн борбени авнони нзвршили су по дану извиђачке летове. Они су извршили напад на један .одред непријатељских оклопних кола и транспорте трупа, кодом приликом де уништено 30 оклопних кола и теретних аутомобила. Остатак непријатељске колоне натеран де у бекство. Непријатељски авиони летели су над престоницом и бацили неколико бомби на базу Рашид. Нису нанете значајне штете. Поред тога, непријатељ де извршио више извиђачких летова над разним областима Ирака. Полицијске оружане снаге: Ситуацида се и даље налази у рукама нашнх полицијских оружаних снага. Непридатељски авиони летели су Француски официр жртва британског напада Сирију

на Виши, 20 маја (ДНБ) У суботу је сахрањен са свима војним почастима у Бејруту један француски ваздухопловни потпоручник који је био прва жртва напада британских авнона на сиријске аеродроме, а који је погинуо нз аеродрому Рајак.

над дедним аеродромом западно од Еуфрата, али их је ирачка протива вионска одбрана одбила. Очајно стање у бомбардованом Плимуту Амстердам, 20 маја (ДНБ) Специјални дописник „Дејли Хералда" у једном чланку износи стање у британском ратном пристаништу Плимуту и каже да су три последња узастопна ваздушна напада на Плимут, која су немачки авиони извршили крајем априла, били толико тешки да је град доведен у врло тежак положај и да нема никаквог изгледа да се помогне тамошњем становништву. Што се тиче неке помоћи владе, о томе не треба ни мислити. Хиљаде људи лута око својих порушених кућа и по опустошеним улицама, по страшној хладноћи, тражећи склониште по привременим логорима. Исто тако огроман је број оних који не знају где би могли да нађу хране да би се некако помогли. У даљем допису писац каже да снабдевање животним намирницама Плимута преставља највећу тешкоћу. Изгладнели људи морају по пет до шест километара да иду да би некако добили карте за намирнице, премда немају готово никаквог изгледа да ће те карте моћи да добију, а поготову да набаве нешто за јело. Исто тако велике тешкоће претставља евакуација жена са децом које немају никакве могућности да дођу до карата за пут, већ су принуђене да просе по улицама града. Поред тога, готово је немогуће напустити град. Што се тиче отпремања једног помоћног воза за опустошени град, власти су у немогућности да то учине нити пак могу да доведу у ред хаос који влада у граду.