Општи спољни услови по живот биља : по Сакс-у и др.

могла. Али погледајте њихову боју! Не краси их мило зеленило. смрт приправљају оне својим суседима а хране се лешинама животиња и биља... -

Па не само да разне биљке воле разну светлост, но и равни органи једне и исте биљке разно се односе према, њој. Цвеће је већином велики пријатељ светлости, корење на против бежи од ње,и закопава се у земљу; у бршљана окрећу се само најмлађи врхови ка сунцу, док се старије гранчице од њега крију; горња страна лиске у лишћа — лице — окреће се према сунцу — доња, опет = наличје — од њега. За оне органе, који се к' сунцу окрећу, каже се у науци, да су позитивно, а, за оне, који од њега беже, да су мегативно хелиотропни.

Опитима, је доказано, да и у највећој помрчини могу сви органи да расту, истина мало кржљавије, — али, да они делови, који су иначе у нормалним приликама, зелени, у тами остају жути или безбојни, док се цветови, плодови и семе развијају нормално: али и то растење у тами могуће је само онда, ако су сви ти делови пре тога чувани зеленим лишћем, које је грејало сунце.

У опште може се рећи, топлота значи за биље растење, а светлост храњење. Јер много светлости поред мало топлоте даје сувишак у храни, који биљка без уштрба сноси, али висока температура уза мало светлости, утиче на растење без одговарајуће за то хране, а то веома шкоди биљци; шта више, може да буде и смртоносно по њу.

Посматрањем се дознало, да уплив светлости на биљку вависи од њеног уласка у биљни организам. Светлост у потпуној својој јачини добијају само горњи слојеви ћелаца, а доњи делови добијају све мање светлости, што су даље од горње површине, па било с тога, што бојне материје, које се у ћелпцама находе, апсорбирају по неке боје сунчаног спектра, или што се друге боје одбијају, или бал и расипају. На кратко, у дебеле делове биља. не продре нинакав зрак, али од свију најдаље продиру црвени зраци. |