Општи спољни услови по живот биља : по Сакс-у и др.

20

пр. споредни корени, који с доње стране главног корена излазе, расте на доле, а они, који с горње стране проистичу, на горе; са бока пак проистичући, расте хоризонтално. На ово се даје свести и она појава. да биљке које расте у равномерно влажном земљишту, радо пуштају многобројне корене, који су окренути врхом на више, ово су такође споредни корени, који из горње стране хоризонталних или косих главних корена проистичу и расте просто на више не показујући никакав геотропизам. Кад се земљиште изложи приступу ваздуха, тада се на горњој површини исуши, и споредни корени увену, као што се може сваки уверити на цвећу, које расти у ваксијама.

Вертикалан правац јеле и палме остаје тачно исти на свакоме месту на површини земље, само где оне могу да расте, т.ј. он у продужењу на ниже иде ка центру земље. Вршни пупољак таквог стабла расти код нас као и код наших антипода од Пена рана земље, са врх глав= ног корена ка центруму..

Ово све може и чини тежа, и то важи за све биљне делове, расли они ма под којим углом према хоризонту или земљином пречнику (радијусу).

___Сваки орган биљке има своју специфичну осетљивост према правцу, којим тежа утиче на њега, и то тако, да је самб онда при засецању равнодушан (тако да се изразимо), ако се сасече под извесним углом од вертикале. Може се чак рећи, да биљка и осећа под којим јој се углом сасецају њени органи од вертикале њенога положаја. |

Ако одсечемо какву одвесну главну грану на крају, или је иначе повредимо, онда ћемо тиме потпомоћи растење њој најближе споредне гране; овој ће сад да придолази највећи део материја што струје на више, и које су се до сад употребљавале на растење краја одвесне гране. Она се приближује својим правцем више или мање ка одвесној, и тако мало по мало добије превагу над