Основи физиологије

Неограничен је број особина живих створова, јер се они могу посматрати са небројено много гледишта. Међу тим многобројним особинама, има их пак извесан број које су заједничке | свима живим бићима и које представљају, тако рећи, њихову општу животну основу. А то су: 1. заједничка микроскопска грађа: ћелија је морфолошко градиво.свих живих бића, животиња и биљака; 2. заједничка физико-хемијска основа: протопласма свих живих бића исте је физико-хемијске природе; 3. исхрана: сва су жива бића у материалним и енергетским разменама са средином; 4. множење: жива бића дају себи сличне потомке; 5. жива бића реагују на надражаје.

А Па Те особине представљају заједничку основу живих бића. основе Ако се пак запитамо, која је од њих најкарактеристичнија самога живота, која је присутна у свакоме тренутку живота, а која му је у исто доба и особена, долазимо до закључка, да се живот одликује сталним и одређеним односом живога створа са својом средином.

Истина је, да сви живи створови имају заједничку микроскопску грађу; али та особина није карактеристика живота, јер престанак овога није у вези са променама те грађе. Тако исто, сви живи створови имају моћ да се множе; али зар једна неплодна животиња или биљка нису ипак живе» Одређен однос пак, између створа и средине, постоји у свакоме тренутку живота и престаје са овим.

Размена У чему се састоји тај однос» Састоји се у непрекидној

"енергије обостраној размени материје и енергије између створа и

"окивота. његове средине. Али се може одмах приметити, да су нам и други механички системи познати, који размењују материју“и енергију. Зар парна машина не добива споља угаљ и кисеоник док враћа угљендиоксид, а примајући хемијску енергију даје топлоту и механички радг То је тачно, и стога смо рекли: да се живот одликује одређеним разменама материје и енергије. Живот, ма колико се разликовао од других појава, није у томе погледу нешто начелно особено у природи. Познати су нам многи системи који измењују са средином материју и енергију, и живот међу њима заузима само засебно место.

Животињски организам узима из своје средине материју у разним хемијским облицима: разна органска тела, минералне соли, воду, кисеоник; друга пак тела уступа. На тај начин материја непрекидно протиче кроз живи организам. Примљена ма-

2 У ВОД се може добити тек од свестранога изучавања живога света, т.ј. од целокупнога нашега биолошкога знања. Д

=