Основи физиологије

НИ АИ А ИРА

н=4< њихове јоне. На пр., у раствору натриумхлорида налазе се поред“ молекула Ма СТи јони Ма“ и СТ ; јони Ма" натоварени су позитивним електрицитетом, а јони СТ негативним; први су катјони а други анјони.

Дисоциацијом електролита објашњава се најпре моћ њихових преноне раствора да спроводе електричну струју: између позитивне и ечитета, негативне електроде јони путују (отуда им име: (а, (оуго5- који иде) носећи своје електричне товаре у два правца: анјони ка аноди, катјони ка катоди. Изгубивши своје електричне товаре, јони се, према својој хемијској природи или ослобођавају на електродама као електрички неутрални молекули, или ступају у хемијске реакције. Пошто је равнотежа између јона и молекула на тај начин поремећена, нови се молекули растворенога тела дисоцирају у јоне, који на исти начин иду ка електродама да им предаду своје електричне товаре. Резултат је свега тога, да раствор електролита спроводи електричну струју и да пе разне _хемијске промене (електролиза).

Теорија електролитичне дисоциације нашла је плодну примену и у физиологији, јер се зна да су електролити активни у животној економији нарочито својим јонима. Многобројни су примери да разна тела имају исти физиолошки или фармаколошки утицај, кад имају један исти јон или јоне исте фамилије. Јон је данас постао обичан појам у физиологији.

Теоријом јона решено је и питање реакције "средине, које а нигде није било тако нејасно као у физиологији. Шта је то кисела, _алкална и неутрална срединаг Знамо да се у хемији одређује та реакција помоћу разних индикатора, т. |. тела која имају разне боје, према томе да ли су у додиру једнога киселога или алкалнога тела. На пр., лакмус је црвен у додиру киселине, плав у додиру алкалија. На тај се начин може поуздано разликовати један врло разблажен раствор сумпорне киселине од тако исто разблаженог раствора натриумхидроксида. Али има случајева да је једна средина различне реакције према употребљеноме индикатору. Према томе, индикатори нам не дају никакав апсолутан критериум реакције. Нарочито је тешко одредити на тај начин реакције течности организма, крви, на пример, које нису удаљене од неутралности, поред тога што у тим течностима није увек лако посматрати промену боје једнога индикатора. | Питање реакције средине добива одмах други изглед дефи- сија ницијом, да је кисела средина она која садржи Н јоне, а алкална она која садржи ОН јоне. Налазе ли се ти јони један поред другога, реакција припада ономе који је у већем броју.

Ги. Јуен Основи Физиологије 2