Основи физиологије

ХР АШНЕКА 19

промену боје. Дакле, када се употребљава слаба база; избећи употребу индикатора који је сувише слаба киселина. Друго, индикатор мора бити много слабија киселина од титроване, тако да мали вишак ове примора индикатор да повуче своје јоне и да тиме промени. боју. Према томе, кад се при титровању слабе киселине мора узети индикатор врло слаб, употребити јаку базу. Укратко речено, треба избећи сусрет слабог индикатора са слабом базом и јаког индикатора са слабом киселином; слаби индикатори погодни су за титровање јаких база и за све киселине, јаки за титровање свих база и јаких киселина.

ПНЕ Кисеоник.

Поред кисеоника, који улази у састав свих органских делова животињске хране, угљених хидрата, масти и беланчевина, жива бића потребују неопходно и гасовити, елементарни кисеоник. Међутим, строго узевши, тај гасовити алименат није општа погодба за могућност обављања животног механизма; јер постоје организми који га се могу лишити и којима је кисеоник чак шкодљив; 9 тим анаеробним организмима биће даље говора.

Живи организми црпу кисеоник из атмосфере или из течне средине у којој живе, а у којој се кисеоник налази растворен са осталим гасовима атмосфере, на основу ниже изложених физичких закона. Живи организми не могу примати из природне спољашње средине одвојено кисеоник, већ заједно са гасовима са којима је помешан. Док можемо по вољи бирати течну и чврсту храну, која се налази у нашој средини, гасовита храна намеће нам се са свима другим тасовима силом физичких закона. С.тога разлога можемо живети без опасности поред најјачих отрова у.

_ чврстоме или течноме стању, док најмање количне у гасовитом

стању (угљенмоноксид, цијанводоник) могу бити кобне. Та наметљивост гасова вреди и за гасове растворене у води.

У атмосфери кисеоник се налази помешан са другим гасовима, ато су азот, аргон, угљендиоксид "):

Кисеоник представља дале приближно !/. те мешавине. Процентни је састав ваздуха овај: кисеоника 20,8, азота 78,05, аргона 0,94, угљендиоксида 0,04.

#) Поред тих гасова налазе се и трагови других гасова; у једном милиону литара ваздуха има:

208.000. кисеоника 1 криптона 780.500 азота 1 хелиума 9.400 аргона 1/20 ксенона. 10 неона

Наметљивост гасова. Ваздух