Основи физиологије

Надражај мишића сопстве-

ном стрх-

јом.

Негативност ПО-: вреде.

980 МЕШИЋНА ФУНКЦИЈА

носач, на пример о гвоздену решетку на прозору. Заљуља ли се жаба која висио куки,тако да ногама додирне гвоздени носач, тада се ноге трвају контракцијом својих мишића. Тојје контракцији узрок електрична струја која се рађа у мишићуи која надражује живац кадсе коло затвори додиром ноге са гвозденим носачем. У ола је порицао да је тај оглед доказ да постоји животињски електрицитет, већ је тврдио да електрична струја постаје додиром куке и гвозденога носача. Данас знамо да је Да!м ап! био у праву, кадсу кука и носач од истога метала, и да се у томе случају контракција збива утицајем струје која се рађа у самоме мишићу; али када су кука и носач од разних метала, на пример бакар и гвожђе, тада Да!/уап!-ев оглед није доказ да постоји животињски електрицитет, већ доказ онога што је Уо1ћа открио, на име да се додиром разнородних метала рађају електричне струје.

Може се и без употребе метала доказати да се у жабљим мишићима рађа електрична струја која је довољно јака да би надражила живац и изазвала мишићну контракцију. Припреми се жабљи мишић гастрокнемиус са живцем ишиадикусом, па се стакленим прутићем пребаци живац тако да својим пресеченим крајем додирује мишић на супротноме крају од онога од кога полази, и тиме затвара коло којим струја може протицати. У тренутку кад пресечени живац затвори коло, мишић се тренутно скупи и одмах затим опружи.

Мишић који је у одмору и који није повређен не даје никакву електричну струју кад се ма које његове две тачке вежу са галванометром. Повређено је место пак електрично негативно према неповређеноме месту, т.ј. струја се креће у мишићу од повређенога ка неповређеноме месту, а у колу изван мишића од овог последњег места ка првоме. У томе се састоји „негативност повреде“. Мишић који је у одмору изоелектричан (т.ј. који не даје никакву електричну струју), даје електричне појаве када се контрактује, и то активни делови су електро-

негативни према мање активним, тј. од њих тече у мишићу струја

ка овим последњим (акциона струја). Правац струје од повређенога или активнога дела ка нормалноме или неактивноме делу мишића последица је веће хемијске активности изазване повредом

"или контракцијом.

Негативна

варилција.

Ако имамо мишић који у одмору даје једну струју због тога што је повређен, па изазовемо контракцију тога мишића, тада ће се појавити струја у супротноме правцу, која делимично.

потире _ струју одмора. У томе се састоји негативна вариа-

унситикрри Мет река шлему,

а да рењи