Основи физиологије

882 МИШИЋНА ФУНКДИЈА

струја у електричних риба јавља се у виду електричних испражњавања која се нижу у великоме. броју (до 200 у секунду). Та испражњавања врше се увек у истоме правцу: у Сутпотиг-а врше се од репа ка глави, у Мајоргетигиз-а од главе ка репу, у Торпеде од леђа ка трбушној страни.

Живци као спроводници. У физиолошкоме стању мишић не прима непосредно надражаје већ му их доноси живац из каквога живчанога средишта. Природа тих физиолошких надражаја непозната нам је. Али онинису без икакве сличности са вештачким надражајима које употребљавамо у физиологији, судећи по томе што једни и други дају исте резултате: електрични Е надражај периферијскога дела пресеченога центрифугалнога живца

даје мишићну контракцију или жлездано лучење, онако исто као 3 кад ти органи примају од живчаних средишта природне надражаје. | '8

Ти природни надражаји који се називају живчаним ин- + флуксом, преносе се извесном брзином дуж живаца. Та је брзина у човека од 30—40 метара у секунду. Живчани ин- ј флукс се дакле простире много спорије од електрицитета (300.000 километара у секунду). | И Кад дуго надражујемо живац каквога мишића, контракције 5 _ постају све слабије док најзад не престану. То је последица мишићнога умора. Али живац није изгубио моћ да надражаје преноси; стога се вели дасу живци неуморни, у томе смислу да не престају преносити надражаје ма колико времена трајало њихово надраживање.

__У физиолошким погодбама живци преносе надражаје увек у једноме правцу: центрипетални од органа ка живчаним центрима. центрифугални од центара ка органима. Али се може огледима доказати да је живац подобан преносити надражаје и у супротноме правцу од онога у коме се преношење врши у нормалним погодбама.

Пренос надражаја са живца на мишић може се спречити дејством отрова курар којим племена неких крајева у Јужној Америци трују своје стреле кад иду у лов. Курар не делује ни на сам живац ни на сам мишић, већ, као што је показао Клод Бернар, само онде где се моторни живци завршавају у мишићу (моторне плоче), укидајући функциону везу између живца и ми___шића. Животиња отрована кураром није подобна извршити ни-

какав покрет јер су јој сви мишићи са поменутога узрока пара-

лисани. Једино срчани мишић и даље функционише, али животиња умире због парализе мишића потребних плућноме проветравању,

Журар.