Основи физиологије

пар „је

ГЛАВА ЧЕТВРТА Глас и говор '

Међу функције којима жива бића одржавају међу собом односе долазе глас и говор.

Производња звукова врло је распрострањена појава у животињскоме царству, нарочито у виших организама. Али ни у којих не достиже ону сложеност и важност коју има говору човека. Функција говора израз је високог ступња на коме се налазе психичке функције човекове. Али говор није само израз већ и један од битних услова развитку његове интелигенције.

У човека као и у животиња са плућним дисањем, апарат за дисање прилагођен је производњи звукова. Ваздух, потискиван из плућа изазива треперење мембранских набора који се налазе у гркљану, те на тај начин постају звуци, уз суделовање шупљина и разних делова који се налазе изнад гркљана (ждрело, уста, носна шупљина, језик, непце, зуби).

Производња звукова у животиња може се сматрати да је готово увек, као и говор у човека, спољашњи израз појава које се збивају у вишим живчаним средиштима (психичке појаве). Производња звукова одјекје унутрашњих поменутих појава и тиме је, као што махом бива, у служби живе јединке, која на тај начин може другима саопштити субјективне појаве које се у њој збивају. Производећи разне звукове, животиње се дозивају, оглашују опасност која прети, изражавају бол, радост, мужјаци маме женке, женке дозивају младунце, итд. Говором човек може изразити најтананија осећања свога сложенога психичкога живота.

За испољавање свога психичкога живота, човек се не служи искључиво апаратом за говор већ и разним мишићним покретима, нарочито мишића лица, у чему се састоји мимика, која

25

Апарат за

дисање и

апарат за говор.