Основна меканика. Део 1, Кинематика : за ученике Војене академије и виши школа у Србији : са 260 слика у тексту

207

956. Нека је " = 7 (0) једначина ма које криве пруге однешене на поларне координате. — Ол:227. — Рецимода се ова крива пруга обрће око. пола (0, са сталном угловном брзином ф. — Радиуси веБтори, који бп се у времену ; налазили у правцу осе О4, од које се почињу бројати угли 0, Ол. 2272, биће опредељени, ако у предходећој једначини поставимо.

О = и. отуда Т Т (206).

Рецимо да се по правцу ОА, (0 = о) креће једна дршка, но тако да се непрестано ослања на обртну криву пругу. Очевидно је да ће закон правопружног кретања ма које тачке ове дршке бити представљен једначином:

а 1 (20)

Обратно знајући закон кретања дршке, као и угловну брзину ', можемо лако да определимо профил екецентрика. —

297. У опште ексцетрик дејствује на дршку посредством једнот котурића, кога је оса утврђена са дршком као што је у сливи 227 означено. Потоме кад је крива пруга [профил] за ексцентрик опредељена без обзира на котурић, онда је треба по свима њеним нормалама за толико скратити, колики је полупречник котурића. Ако се хоће да ексцентрик сам производи кретање држке и у једном иу другом правцу, без да је зато потребан нарочити меканизам, — као што је н. пр. у слики 228 употребљен Федер т, кон служи да се дршка ађ непрестано ослања на, површину ексцентрива — онда треба наместити јошт један котурић са друге стране средишта обртања, тако како би се ексцентрик налазио између два котурића. Као а што је јасно означено у Сл. Са: 229. Сл, 228. 297'. — У овом случају, дужина ма ког дијаметра, повучена