Отаџбина

8

СЕЉАДИ

— Ево вам кава>! А данас вам баш нећу више кувати, иа макар се не звао Маринко ! Ено ти попадије па нек спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте један пут !. . А не сваки час: чича Маринко дај каву ! Ко да сам ваш ја динцарин; Бре нопо и ти кмете Јово, неће те је мајци више окусити! у мојој кући не! Тако баш једне недеље седи попа, кмет Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи стари чича Илија а до Илије Стојан; стари Илија нешто говори, а Стојан га нажљиво слуша, а кад је истресао и иоследњи непео из луше, додаде мало гласније: — Богме синко, причувај се! овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро, кад тад освети ће ти се! . . Најбоље би било да се како год помирите . . . Ал и ти Столе брајко, мало си ка н јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек . . . Носле те и иањкају много, ено онај Аврам, једнако чепа око њега, и све нешточпурује . . . Један пут баш сам чуо где ти и име споменуше .... Опаки су то људи!. . Видиш тог Аврама, он оће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао нарбу око некаква браника .... Но опет ти велим синко: причувај се! Чича Илија се диже и оде у другу преградицу да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре замишљен и невесео; није се он бојао никога и оиет му се нешто груди стегоше, беше му тешко. — Дадер ми једну грку ракију чича Маринко. Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено. — Ма Столе брајко, ја од како те знам, ти ннси окусио ракије, шта је то? да није кака мука и невоља?.. Нешто си ми невесео? Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искаии је и оде .... Чича Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у трговачку собу. Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штетн која је последњих дана