Отаџбина

644

Ш'Е ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ ГОДИНА

иротежу се вииогради чак до ових села. Источно од овога раскршћа налази се утрина, која у дужини неколико стотина корачаји имаде. На западној страни бејаше тада лепо узорано ноље (питомина). На ог.ој утрини сагради Миливој Петровић Блазиавад, који нод Киићанином отправљаше дужности заповедника артиљерије, редуте, од којих је сваки био удешеи за 1000 војника. Ти су редути управо били мостобрани. Иначе гласе правила за обрану реке овако: „Ако се тиче чисте обране једие неирегажљиве шире реке, а да није иикакве могућпости за ступаље у оФензиву, то треба мост порушити и узети иозицију с ове стране реке и учврстити ту позицију са редутима. Но ако бранилац довољно снаге има, или ако му је дужност да ступа у ОФензиву, то треба да сагради редуте с оне стране реке а ћуприју да не иоруши , већ да све у приправности држи за онај случај, кад би ћуприју морао покварити. Резерва стоји иа овој страни и треба да је приправпа, да кад год устреба, у иомоћ притече војсци, која је преко." Енићанин узео беше иозицију с оне стране Тамиша из два узрока: нрво, што је десиа обала, као што сам већ горе напоменуо, много виша него лева, те се војска, која се иалазила у низи с ове стране, не би тако дуго држати могла против ненријатељске ватре с оне страие (ово се осведочило 25. Априла 1849. године, кад је оно царска војска вишу позицију напустила и с ове стране у низи иа обрану < тала и одмах се носле првих тренутака битке распрштала); а друго, што је Книћанин рад био. да себи — у случају да би позицију одбранио од непријатеља — осигура ОФензиву и јуреље за ненријатељем. У низи, о којој смо мало час говорили, налазаше се дакле резерва Книћаиинове војске. По свако тактично тело, од највеће је важности у доба биткеово: где да је чело, који предмети да су пред н>име, с киме ће десно и лево у свези да стоји и ко му је иза леђа. У овом случају беше чело окренуто к ЖигмундФалви и к Бечкереку. У Ботошу пак и у Орловату имасмо мала јата од наше војске, која беху постављена као страже и која имађаху налог, да се одмах новуку иза редута, кад бн дошло до озбиљна напада'а. Осим тога крстариле су велике патроле по пољанама између ЖигмундФалве и паше позиције. С десне стране стајале су чак до Алибунара, на 40 километара (5 миља) далеко, војске Михла Јоваиовића и Јевте Барајића. Лево нам бејаше Титељ најближи и то још с оне стране Тисе. За леђима иам беше Панчево, 48 километара далеко. Одатле добијасмо муницију, оружје и нужне во-