Отаџбина

668

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛВД

Знаш ли, Бане, не зна л.и те јади, шта су џомбе? А хоћете ди да видите „пречишћен укус" Ванов: И скиде ти нове гаће Турчин . . Тим се стихом почињу Цвијети. Бан се познао, чимјеуста отворио. А.ш сад долази најкласичније место у Цвијетима. 0 Виланде! Где си да напишеш историју нових абдерита? На равници пред таковском дрквом скупио се цветсрпских синова; још који час, па ће Милош изустити „Ево мене!.."; оружје светло прикривено нод гуњем; око сева јуначким жаром... А народ?... Српски народ шћућурио се у гомилу, па у хиљадиом кору пева. „Иа рјеках вавилонскИх", а „понРанко" даје тааат! 0, света глупости! Бан је осетио величапствен час, али његов пегаз пије могао иКи за њим преко врлетнога Рудника, историја се хладно смеши. Шекспира нема, нигде никог — да пожали, ка' да би помога' — ... хајд' у библију. Иамтите ли кола Његушева у Горском Вијенцу , где не пева народ устима, пего му срце дркће и у том дрхату јече болови и муке његове. А ево како у Цвијетима дркће срце народа српског: Покрај рјека ваоилопских Срушеи Сион спомиљући Сједијасмо и плакасмо Те о врбе арфе евоје Ту вјешасмо и т. д. „Ову песму — вели Б.—нашао сам за мој предмет најсходнију ". У најбољем тумачењу туђинац, који не зпа српске историје, помислио би, да су Турци од некуд — из Азије?—довели заробљен српски парод у Србију, па му овденије добро и тужи. И овај српски народ, после ове литаиије, иде иа Љубић и Дубље! Пре би му манастир долико1ао. И овај божјак-песник има ипак куражи, да говори о туђој „књижевничкој сиротињи" ! Нека читалац узме па ум, да Цвијети нису првенче Баново. Он их је писао већ као „стари човјек", као извеџбаи занатлија. Какав је песник Бан? — Песник, који прави плагијат, кад узимље грађу „другим обрађеиу", а ритмичну историју — историјски осакаћену — кад узимље грађу исгоријску, „Господ ме је благословио — вели Хајие 1 — будале су ове годипе врло добро родиле, и, као добар домаћин, ја ћу само мале њих потрошити, а попајбоље ћу оставити за будућпост. Често ме виде у шеталишту весела и радосиа. Као богат трговац, који задовољно руке тарући хода између сандука, буради и де1 Зђгги. Шиф (§Нап&