Отаџбина

ПОЈЕЗИЈИ.

Да наставим песме раскинуто узо Ево ме преда те, познаницо музо, На светлост те дижем из прашњава кута, Надахнута јутром, зраком обасута! Давна ти божанској обрнусмо лица Тражећи по свету лепших гиздавица. Ил' демонска струја, или грешна жудња, Хитну нас далеко у лавиринт блудња. Обилазећ' твоје чаролијске граде Истрошисмо, често, силе бадаваде: Тражили смо вире где је вода плитка И песама бујних без нектар-напитка; Јер живот без тебе одломак је само, Без наручја твога просто тумарамо, Вез задаха твога срца су од кама Та свет је ужасан у нагим сликама! Вез твог танког вела страхота га глати, Тешко му је дражи и топлине дати, Није машта, богињо, служит' твојој моћи. Нико неће празнорук из твог храма поћи; Тебе дворе небеску сви анђелски лици; Сви су људски родови твоји поклоници. Сиромахом кропила с' окорело тесто;