Отаџбина

ВАСА РЕШПЕКТ

Два дана сдушам на сабору, па онда тражим друго шта да видим. Дивних је ту било депотица; сокаци од аих кипте. Куд год ходим, свуд на лешпе наилазим. Не дадеко од мене, пред падатом гроФа Вицаје , шећу се три женске едегантно обучене. На једној се и одавде већ познавадо да је старија. Но на оним двема да су мдаде; ио Форми депе, ад кокете, јер се једнако осврћу. Дођем до њих, познам најпре матер, па — Емилију. Брзо се предомисдим, не ћу се дати одмах познати. Ео не би познао маркирано дице и личност и ход материн! Они мене нису нознади. Младић у том добу за две три године јако се промени ; кад од дечка постане момак , па још униФорма, са свим се преобрази. Нисам тако одушевљен био за њима, да им се одмах јавим. Прођем покрај њих, и оштро их погледим. И оне мене добро погледе; оне две млађе баш кокетно. Нрођем, уђем даље у дућан да купим цигара, па их онда чекам, вребам. Пропустим их с друге стране нека иду, а ја с бока котојирам. Оне једнако стрељају. Мати се није променула, шта више рекао бих, да још бол>е нег пре изгледа. На образима Емилије приметио сам неку увелост. Иначе Фигура лепа. Она друга непозната лепа, но прилично старија од Емилије, бар десет година. Доћи ће до једне „ресторације;" ту стану , договарају се, осврћу се и кад су већ улазиде, на мене су поглед бациде. Лепо летње време, оду у башту, и седну на једном месту. И ја тражим места па баш за истим столом до њих, у сујетиил у уверењу да им не ће бити противно; то се одмах по женскима, по зраку њиховог ока, позна кад нису противне, него вољне. Поклоним се, оне отпоздраве. Не могу ме по гласу познати, јер је окрупнио. Разговарам се с њима; једва су дочекале. Питам како, одкуда. Кажу, да су и оне дошде да виде сабор, „дијету." Све о самим грофовима, баронима и владикама говоре. Праве кокете. Емилија је лепа још и сад , особито за оног који је пре тога никад није видео; ад велика разлика од пре и сада. Очи мадо упале, онако као да нису три дана спавале, ал ипак ђаволасте, слободне, изазивљиве; нема негдашње скромности. Говор сдободан, па кад гдеди, у зеницу ти гледи, — као да је удата. ОТАЏВИНА III 2