Отаџбина
22
ВАСА РЕПШЕКТ
вали, који нигде нису биди, и нлоги своју канитудацију наједној штацији иснунили, што код коњаника није реткост. Решпект мадо је света видео; мало у школи, па солдат на два трп места, па два пут на робији. А рад би знати како је по свету. Кад добије какву геограФску књигу са мапом , он и пет пута прочита. Из дуга времена, а и од воље, проба мапе правитп. Аница му доносп све што треба, и мало по мало такве је мапе почео правити, да се и сам тамничар дивпо, а из потаје додавао му преко Анице оруђа нужна, баш и против тамничарског прописа, где би тамничар да се сазна надрљати могао. Од свештеника добије књиге геограФске о Аустрпји, о Турској , старој Србији , и једну о новој младој Србији , о Црној Гори, мапе од „Карагаја" и ,Маскш1о8сћ"-а; свештеникје био познат, па му по вољи све карте истраживао и шпљао. Кад му је у руке дошла српска карта, он стане па се мисли. Пробудпо се у њему први инстинкт његова детињства. Пало му на памет, да је његова рођена варош насељена „из Србије," да је у срединп Мађарске, п да је ту за копана српска радост и жалост, јер негда су били славии, а сад изглодани. Паде му на памет „мп же Сентандрејци ијелог свјета славни." Мисли се, бог зна нпје ли несретан што је Сентандрејац. Јер не може бити друго нег Србин, а не да му се бити Србином. Ал опет га узбуди, кад види српски грб, кад види мапу, било старе било младе Србије. И кад му падну на памет јуначке песме о Крал.евпКу, Обилићу и Страхинбану, слепице слепци гуслари, дух му се са свим преобрази, желио би онамо, одкуд су његови стари дошлп. Мапу Србпје, Турске, Аустрије и Италије ваљда је десет пута копирао, па је знао у њима свако место и положај. Ако је и неук, а самоук, ал његово памтење , Фантазија и срце све је то накнадило. Кад кад замишљен, гледи на мапу Турске, онде је Метохија, одкуд су његови дошли, па онда Приштина, Призрен; уздахне, па шкрипне зубма'; ту бп се волео са Мујама тући. Ал знао је и о другим земљама доста у земљопису и историји. Српски робијашки свештеник, бог да му душу прости, био је честит човек, који је свој положај љубио. Умрво је доцније од јектике Под видом исповести, а кад кад и због тога, и опако световања ради састајао се попа са Решпектом, и онда би га преслушао и храбрио да не очајава, и таквом приликом додао би му какву књигу.