Отаџбина

ВАСА РЕШПЕЕТ

25

аустријског Фланкирања наместио бих ту резерву косо до Уне, п јаким шанчевима бих се поткрепио где треба, да противу станем и одржим се, а шат не би ни Румуни ни Бугари мировали, ил бар им мировати не бих дао. Негда шака Нормана освојили су Апудију, Америка Шпањолска ослободила се у битди код Ајасиско са пет хиљада против много веће силе, па Швајцари су то исто показали код 2етрасћ-а и других места, па и код нас, кад се већ од толико времена пева „три смо на једнога" пробајмо са „једним на троицу". Тако се граде и одржавају отацбине! Ако то није, онда треба жице на гуслама покидати, и све песме у море бацити. Дође ли Русија, нека је, не ће она сама бити ту; ,лоћи ће и друге велесиле, па ће се помешати, па итоје за време, па кад се једаред све поремети, оно старо турско опстати неможе. Даље не ћу да говорим, прем да бих могаојошкоје шта додати. Ја знам да ће ко казати то су сањарије, Фантазије, па нека. Само сам хтео то рећи, да бих знао и милионе трошити а да на себе не потрошим. „Но то је баш Фантазија," рече крстећи се попа, па се диви тек што не каже буди бог с нама, па се крсти, главом маше, одкуд у робијашу такве мисли; до душе мисли су криминалне, ал и Решпект је у криминалу. Попа би још мало дуже остао, ал га Решпект мало збунио не оним што би против Турске, но због тога што је и Аустрију умешао. Како би Фланкираном положају Аустрије на пут стао, и какву би он чекао помоћ са јадранског мора? Није ли он на Бокеље мислио ? Страшно ! Он је војени патер, могли бн му пребацити да је слушао велеиздајничке речи, те би могао и под одговор доћи, може ко чути, прислушкивати. За то као Форме и коректности ради, малко као пребаци Решпекту што тако слободно говори, и да се чува пред другим тако што говорити. То му као савет да. Оирости се и оде. Ма да му је казао да је Фантазија, кад је нопа кући дошао, легне, па сам у себи мисли, вражији човек, нешто може имати и право, само не сме се тако што ни говорити, јер Метерних не само за такав говор, већ и за такве мисли затвара, а онда је Метерних владао, и ужасна бечка полиција „црни кабинет," а шпицлова свуд доста. Тако Решпект проводи време, а доброта Аничина и човечанство тамничара стање му олакшава. * Настала је година 1848. Фебруарски банкети срушише у Паризу орлеанску династију, потресе се цела Француска, за њом