Отаџбина

ЈЕДНО ПИТАЊЕ ИЗ ДННАМИКЕ НЕБА

597

Узрок разввћа светлости и топлоте на сунцу лежи дакде у самој организадији сунчевог система. IV Њутн је први решио питање : за што се планете крећу по кривом путу и по коме закону ; и то — као што се нрича посматрајући како јабука пада са дрвета. II ако је то по свој прилици само измишљена причица да му је пад јабуке дао повода да размишља о узроку и законима пада, опет није немогу&е ; јер између малог и ведиког нема нити може бити квалитативие раздике ; разлика је сва у квантитету. У најситнијим природним појавама огледају се исти закони које сретамо и у највећим. Закони микрокозма и макрокозма једни су исти. То ваља имати увек на уму нри испитизању природних појава. Оишта важност ириродних закона ирви је закон у ирироди. Тај је закон судија који мери и цени све наше теорије; он је Формула коју оне све морају вериФиковати — задовољити. Свака теорија која се оснива на неким законима надприродним, особитим ; на законима који су другачији у микро- а другачији у макрокозму , погрешна је већ у самом темељу и мора се одбацити. За то мора закон по коме јабука пада на земљу бити исти по коме и козмичне масе на сунце падају. Што су резудтати квантитативно раздичити пре може да утврди но да обори горње тврђеае. Кад заменимо дакде јабуку каквом козмичиом масом а земљу 350.000 пута масивнијим сунцем п некодико метара висине са небесним просторијама, — онда имамо у рукама кључ за динамику неба. Та квантитативна раздика у природним појавима нобудида је у многима сумњу, да ди може у опште механичко кретање да произведе тодико топдоте, колико хемички процес. На земљи, у практичном животу, видимо да можемо да произв^демо много више тоилоте хемичким но механичким путем. То ће увек тако и бити; али из тога још не следује логички да се у оиште може више топлоте произвести на хемичном но на механичном нуту. Јер кад би нам на услузи стајао већи механички рад, но што заиста стоји, наравно да би могди и много више топлоте произвести ; почем развиће ове — као што знамо — расте по квадрату брзине, а код хемичког процеса није то случај. Мора дакле бити границе код које механички рад надмаша хемички процес у развијању топлоте ; о чему се можемо дако уверитиВидеди смо да један килограм мора пасти са висиие од