Отаџбина

610

ПОРЕЗА

пријатнија да побуди у људи енергичну тежњу за увеличавањем доходака својих." 1 Дадеко од тога да би му се прогресивна пореза чинида опасна и разурна социјадна мера, Чернишевски јој, напротпв, манише шго није нимало радикална, него тек палијативна мера, коју „установитБ вђ значитедвномт. размћрћ бвхдо би гораздо трудн г ]зе, чћмт> принатв мћрм, прдм^е и поднђе ведушш кт. то2 же ц4ди. а Жао нам је што смо дишени те среће да овде наведемо и мишљење нашега Финансисте, сада миннстра Финанснје, Г. Чед. МијатовиДа, адн он се, у овом питању, оддикује речитим ћутањем — особита метода излагати једну науку ! У остадом, ово и није једини случај да овај госнодин посту па с научним питањима као министар с људима, које ћеФ му пришити, а ћеФ не примити. Он као да је још онда „предчуствовао" да ће бити министар доброга &ефа, ■ — с1ег §и1еп Еаипе, као што су обешењаци Немци превели његову Фамозну изреку у Скупштини : „министарство добре воље." Један само сдаван човек, Тјер, ћудљив и превртљив подитичар, нашао је за добро, не да раздожно осуди, него да пакосно уједе начедо прогресивне порезе. Он веди да је прогресивна пореза падик на бакалина који одевенијим муштеријама скупље продаје. Ади ова праћивтинска доскочица, с правог бакалског гледишта изречена, не доказује ништа друго и ништа више него то, да и -сдавни људи могу нокаткад да изусте по коју славну дудорнју. 2 Пре него што сасвим оставимо сразмерну порезу као неудесну и неправедну, хоћемо да изнесемо читаоцима очигледан пример неправичности њене. Не имајући, на жалост, од нашег •статистичког бироа, којега шеФ, има две године, учи турски и непрестано ради статистику Турске (сигурно по наредби својега линистра), не имајућп дакле никаквих података о укуппој производњи наше земље, те да по њој нађемо средњу меру производње за сваку Фамилнју, ми смо нринуђени позајмити податак у туђег народа и пример у туђег ппсца. Прудон узима 3 да у Француској на сваку Фамилију од че, тири душе долази по 1000 динара прихода, јер економист Швалије израчунао је да на сваку душу у Француској долази по 1 Сочииен1л Н. Чернншевскаго, томг 17, стр. 402—403. 2 Види »два прста дебелу књигу" ЈОе 1а РгоргШе, 1848, Ну. IV. 3 ЗуаИтс Лез Соп^гаЛгсИопз есопотгаиев ои РНИозорМе &е 1а Мгв&ге, 3 е<1, I, р. 268.