Отаџбина

612

ПОРЕЗА

Овде аритметичка прогресија норезе одговара аритметичкој прогресијп прихода. Остатак или впшак пде по истом закону; али дошавши до последњег степена , видите пред собом — нулу. Но кад би се пореза заустављала ту, ни по јада! Али ево муке где држава тражи да свакп без изузетка даје поре.зу. Ево каква је последица томе („да сваки чист приход плати порезу!" као што декламују несносни Фразари — данашњи Финанспјари); Дјруго. — Приход мањи од 1000 динара. Приход Фамилнје 900 850 800 750 Пореза на н, 112-50 106 - 25 100 93-75 Остаје 787-50 743-75 ~700 659-25 Средњи трошак 875 875 875 875 Мањак 87-50 131-25 175 218-75 Она иста сразмерна пореза, што мало пре удараше на излишно, она, ево, сад удара на оно што је преко нужно; у место да се поставља на својства позитивна, сразмера се, ево, поставља на својства негативна. Овај резултат, маколикодаје страшан, опет није последња реч данашње кобне системе. Пореза није само сразмерна с нематтином, она је, што оно кажу, прогресивна у смислу немаштине. Ово је најужаснија истина која војује протпв садашње пореске системе. Дакле, кад би се пореза ударала само на земљу или на капитал; кад би свака породица имала своје наслеђе, и отуд непосредно вукла приход свој, — онда би ствари ишле овако као што смо их видели. Пореза, ударајући посредно на све и свакога, била би сразмерна, у једних с благостањем, у других с немањем. Али сетимо се да пореза не притискује само земље , куће и алате: она удара и на лица (главница), и на покретност, и на потрошњу. Највећи део државних прихода долази из овпх разних извора. Почем пак порезе на предмете од прве потребе, на со, пиће, дуван итд. највише доносе, то онда оне све скупа образују једну општу главницу, једнаку за Све, без разлике имања. Од 125 динара, које смо отоич узели као средњу порезу па Фамилију, може се слободно одбити *%, т. ј. 100 динара, као сума ове главнице. Последицу је ласно сазнати. Одузмимо порезе друге природе, онда је свака Фамилија порезана на овај начин :