Отаџбина

614

ПОРЕЗА

У Француској, Париз и још неколике вароши увеле су исту прогресивну норезу. Варош Бремен ударила је, 1865 , прогресивну порезу на приход/ У Француској н Инглиској пореза од наслеђа узима се прогресивним путем, према степену сродства. Еонвенат је, 1793, декретовао прогресивну порезу на дуксуз, покретноЈи непокретно имање Већ смо једном реклп: Докде год у једном друштву има класа људи, који немају ништа, који живе од пдате или зараде којом се тек једва. хране , у том друштву прогресивна пореза, без категорија и икаквих ограда, једина је нраведна. Тако исто у земљама аристократским, пореза сјош внше раздога треба да је прогресивна, ако хоће да буде праведна. Она је ту догичка посдедица аристократије , и треба да је нестане^ тек с нестанком ове. У оба случаја, прогресија може бити у почетку ведика: потом ће се природно умањавати према томе што се екстреми у имаву буду више приближавали један другом. Већина економиста, и оних који су за прогресивну и оних који су за сразмерну порезу, слажу се у томе , да, у садашњем стању друштва, има известан миним прихода , у који пореза не треба да дира. Овај миним саставља суму која је нужна да један вредан и штедљив грађанин може живети са својом Фамилијом, тј. да има онолико колико је довољно да се живот одржава. Тако Де Сисмонди, наводећи да је пореза цена коју грађанин нлаћа за ужнвања, вели да њу не треба тражити од онога који ништа не ужпва, и да она не треба никад да додирне онај део прихода што је нуждан за живот 2 . А Тусо вели сасвим кратко и јасно, да онај који има само оно што му је нужно, не треба ништа ни да плати 2 . Џон Стјуарт Мил предлаже да се изузме од сваке порезе приход „којн је нуждан за одржање живота и здравља и за ослобођење од телесне нечистоте" 3 , па да се потом сразмерно порезује само вишак преко овога, само оно што је излишно. Али где почиње излишно , а где престаје нужно ? Еоја је то граница гато их раздваја једно од другога.Р Каква је храна, 1 Оагпгег, Ј. ТгаЈ4е с1е БЧпапсез. р. 350. 2 Ђе ВгатопсИ, Ноитеаих рппехрез сГесопопне ро1Шдие, I, сћ. VI. 3 Тггпсгр1ез ор ТоШгсаI ЈЕсопоту, ћо V, сћ II. § 3. 4 Воизвеаи Ј. Ј., Оеиугев, III, 1>е 1' Есопогше роП^ие, р, 302.