Отаџбина

ПОРБЗА

619

наглу прогресивну порезу, па ће, у тих народа, за кратко време поннћи одоздо средња кдаса, која ће дати живота и покрета телу народпом. Овом току мисли моасда ће замерити тако звани „либерали° и тако звани „демократи," али не ће имати право. Јер да су они у ствари то што се зову, оии би и сами, догично, исповедали ово. Ми радо хоћемо да речемо да је наш народ демократски народ, и да смо ми, лично, демократе л>удп. Тим се именом зове не само псевдо-„либерал" Г. Каљевић, него и псевдо-„реакцијонар" Г. Чед. Мвјатовић. (Да не би ко штогод грешио помислио, морам одмах приметити да ова два млада јавиа човека узимам за пример просто за то шта су ми најближи: први као лични прпјатељ, други као начелни нротивник). Али варајући друге овом лепом речју, ми, разуме се, варамо и себе саме. Ми се ретко кад потрудимо и да, макар у опште, сазнамо шта је управо ствар у име које толику ларму дижемо, а кад бисмо још којом срећом узели да је проучимо у основи њеној, и да је пропратимо до крајњих последица њених, онда би многи наши тако звани демократи увидели да демократпју само један корак раздваја од „Ослобођења" на које онп толику жуч сипљу. Јер Монтескије, овај недостижнн суђ у стварима политике, овај први теорик демократије, кога нико не може оптужити као комунисту, •— Монтескије поставља, у свом грандијозном делу о Духу Закбна, као једно од главних начела : да у доброј демократији соиетвеност треба да буда једнака и мала. 1 Неправду ће ми учинити ко, читајући ове идеје, помисли да сам и ја једна од оних скривених постиђених душа, што иду да униште све што, под ма којим видом, долази од прошлости; што сањају о некој Аркадији апсолутне друштвене једнакости, у којој не би било чак ни индивидујалних разлика и неједнакости. Напротив : ја сам од оних људи који верују да све у природи (а друштво није ван природе) има разлог свој; који мисле да бисмо данас можда били друкчији, да нам је прошлост била друкчија, да бисмо били бољи, а — ко зна ? — можда и гори. Ја не идем на то да се, пошто по то, руши све што је досадашње, све што постоји, — не, ја сам први готов да поштујем прошлост и сва права која она има у садашњости ; само с том оградом, што ја желим да прошлост не смета нимало садашњо-

1 ЕзргН Дез 1*018, 1т V, сћ. VI.