Отаџбина

638

бугари п њихова кн.ижевност

долази сеоба народа, и током њеним насељавају Словени балканско полуострво. Питаље је дакде, откуда су ти балкански Словени дошли у своја нова седиштаг Имајући на уму, да је јужно Карпатско погорје било насељено Словенима, најближе је памети, да су ти крајеви билп извор насељавању словепском на балканско полуострво. До недавно било је трагова словенскога језика у Ердељј Силни су му трагови и сад п у румунском језику и у именима топограФСким тих крајева 2 , и то таки, да се њима ова конјектура лингвистички потпуно потврђује, и да се за Румуне исто онако мора мислити , да су поромањени Словсни , као што се зна, да су садањи Французи поромањени Гали. Ево дакле шта би се из свега тога дало извести: 1. У време сеобе Словена на балканско полуострво (Ш—УП в.) становало је једно илеме словенско у старој Моравској (или једном источном делу њеном), Панонији н Дакији (источној Угарској). Могло би се узети, да је оно захватало југозападно погорје Еарпата са равницама угарским до иза Блатног језера на запад, а може бити до близу Прута на исгок. Источна страна овога племена населила је балканско полуострво свима оним племенима, која су носле ушла у састав потоње народности словенске, која се зове именом Бугара 3 . 2. С тпм насељењем и цепањем од првога племена, којеје услед тога настало могле су једино почети клице нове народности, која је после именом Бугара обележена. Насељење се, како ми узимамо, наставило кроз дуже време. У томе треба тражити узроке, који могу потпуно оправдати откуд гласовна свеза међу старим словенским и бугарским и откуд одвојеност по граматици, којом се данас бугарски од свију словенскпх језика лучи.

1 Микдошић, Б1е бргасће с1ег Ви1§агеп т 81е1>егаћиг§еп, "Шеп 1856. Спомениди језика, који се ту износе, кадри су да потврде и ово и оно што ће ниже доћи.

2 РгипЗевси, 1Мс(;ктаги Јоро&гаПси М аШЈзНси а1и Котап1е1. Висигезм. 1872.

3 На томе се оснива , што за време превођења св. писма сви филолози призна.ју свезе језика за тадашње панонско-моравске и бугарске крајеве. Востоков ,је још 1820 писао, да су дрквене књиге у IX веку превођене за Бугаре и Моравце-, И. И. Срезневски пише , да је уплив говора бугарског и моравско-словенског био „пемаловажан" на књижевни ст. словенски језик (Др. пам. вс. пис. у предговору); В. Јагић пише, да је међу панонским Словенима „како сви разлози доказују, исти језик владао, барем с незнатними само варијацијами разрјечними , што и у Вугарској« (Тгзибшса 32.)