Отаџбина

43*

КЈБИЖЕВНП ПРЕГЛЕД

675

којп жпве у врло мадим задругама, присаједине се својој сродној п већој задрузи и тако је увећају. Тако , с једне стране ириродним умножавањем , а с друге и оваким увећавањем , задруга додази до знамените величине, Број дица која живе у задрузи пење се до 60 а на неким местима и више. Одговоририлац за Конавље (у дубровачком окружју) веди, да је кућа Магудова још 1806 бројала 42 душе, међу њима 9 жена удатих и 13 девојака за удају. Одговорилац за Херцеговину и Еатунску нахију у Црној Горн каже како је слушао да у Гацкоме и Невесињу буде у задрузи и до 60 глава, а једна задруга у Гацком има их на 70. Исти јавља да у Невеснњу има задруга у којој су 16 девојака за удају, а толико се разгранала да би се могли женити и удавати у самој задрузи. Веће бројеве не износе одговориоци , али спомињу како се задруга по некад толпко увећа да се мора делити због величине. У опште би се могло узети , да је 30 средњи број глава који пада на једву задругу. Али овде није важно знати просечни број, колико је важио побележпти све појединости и неједнакости. Него задруга није искључива Форма нашег сељачког друштвеног живота. Поред ње постоји још и ужа породица родитељи и деца — која се зове инокоштина, и може се рећи, да ова Форма све више замењује задругу па и да се задруга све више растура и распада у инокоштине. ЈТри свем том задруга још једнако живи, и где год је самим местом впше заклоњена од утицаја вароши и „цивилизације" тамо јеијачаи сталнпја те и мп ваља да је проучимо док је још у животу. Познато је да се у задрузи заједнички ради и да се производ сматра као заједничко добро, па се отуд може мислити, да и наша задруга није што друго но кооперација у европском смислу. Међутим има једна црта, која нашу задругу потпуно одваја од кооперацпје. Задрузи је главна основа: крвно сродство. Само је редак случај да у задругу уђе или се „ирижени" страно лице (ириселпца, придошлица, населица, доселица), као што су ретки и случаји посиновљења. Несродни луди никако не живе у задрузи. И где је најмање одступање од овог правила, ту је обично случај да инокосник, коме су сви помрли, оде другој задрузи. Ову главну црту наше задруге не треба никако губити из вида. И тако, задруга као дружина сродника живи општим, дружинским животом као једна личност, као „правна особа". Она има потиуно такав исти жпвот какав има и поједина личност.