Отаџбина

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

43

Неколико минута од Лучана уз воду, пмају зидине од тугле, остаци неког старинског моста. Нончуле је село арнаутско, с обе стране Мораве, у једној малој дољи у теснацу моравском. Више села је, ивицом планинском, повучена демаркацијона линија с Карпине на Карадаг. Лева половина села, тј. она на левој обали Мораве опаљеиа је и пуста, а у десној има. неколико кућа арнаутских. На левој обали реке стоје развалине од једне великеи красне цркве, која је све до сводова читава, а њих и крова нема. Толико је зарасла у земљу и затрпана унутра и споља рушевином од себе, да сам се на врата, западна, тек побаул>ке могао увући у прву нрепрату, која је дуга 6 корака, а толико и широка. Од прекрасног живописа једва се назире гдешто овде онде. Лепо је видљива, ма да је избодена и искварена, слика стм ннколл (овако) над вратима која воде у другу препрату, и која само за једну стопу вире из земље. Св. Никола је красно израђен ; колорит је бриљанган. Друга препрата има 12 корака у дужину. У њу, с југа, воде врата, у земљу зарасла. Унутра порастао велики клен, који је посечен и пуно другог шибља. Од живописа назире се само нешто мало над вратима препратним. Ту је, поврх врата, био и натпис ћириловски, али је сада тако изгребен и оштећен, да се, на жалост, ништа не може да прочита. Црква је зидана више туглом, а само погдегде, између ње, ради шаре, каменом. Тугла је тако лено намештена и изукрштана и у разне облике узидана, да је дивота погледати. Арнаути веле да је ово био манастир Девет Југовића, и да цркву није нико срушио, него да је сама, по Косову, пала. Село се звало у старо време Петрбвац па га Арнаути, доселившИ се овде, презвали Кончуле.