Отаџбина

702

из позоришта

халуцинација. ОтЈ г да оно особито иакострешавајуће осећање, које нас пред њим обузимч. Јер радост није ннкад живл,а, а туга никадтако тешка као у сиу. Ту ћемо се зауставити са нашим иримедбама, јер нисмо вољнн прикупити за сад све податке о његовом целокупном песиичком генију. Да ире1,емо ноступно на оцену Ернанија. Горе напоменусмо нешто о романтичној школи, али како је Ернани први програм те школе, то држимо, да нисмо ни доста тачно, ни довољно значај те школс нагласили. Што смо изоставили, допунићемо овим што иде. Два деценијума Француског живота у овом веку (1820 - 40) обелсжени су у повесници као борба духа времена, пуна живахне, чилс младости, са невиним детињским осмехом на уснама, са поносом и љубави у грудима, против пусте авети једног застарелог, сладострасног у каљу и раскоштву иструиулог времена, са целом његовом свитом разврата, ^ мекуштва, похотљивости, подлачења, лажи, неправде и неверовнња. Из те борбе , погажена истнна , нрезрена природа и исмевана љубав иекрснуше из гроба, и забачени камен поста троуглом основом новом здању: романтичној школи. Ова је школа тежила за природним п народским схватањем и престављањем у песнпштву. Она је одбацивала лажни класицизам, т. ј. ропско подражавање и злоупотребу старих класичара. Устала је против претоварених стега пристојности односно осећаја и њиховог израза. Забацујући неприродност, она се трудила да буде носилац народних интереса, верноогледало препорођавајућег врења, које се у Француском народу збиваше, као и истинит израз његовог индивидуалног живота и народног колорита. Природа била јој је лозинка, оригиналност кокарда, вера и љубав знамење њене заставе, а поље њеног рада, безгранична васиона, дубина човечијег срца, висина човечијег духа и бескрајни кам изме!)у пакла и неба. Школе с оваким програмом дижу се готово увек упоредо са пробуђењем народне свести, а готово им свагда темељ осеећује слава Шекспировог генија. Од шксле са таким народним од> шевл.ењем, не може се изискивати немачка ерудиција у изучавању нарави , обичаја и душевнкх склоности л,уди , минулнх векова; јер и најхладнији научари презају од таког тешког подузећа. Код Ига наићи ћемо истина на архитектонски колорит средњевековних улица и зграда , али по тим улицама сусретамо ноширо старих иомодара, чије груди надимају нове сувремене страсти и жудње, који су само прерушени образином , али мисле и раде као најпотпунији типови људи новога кова. Клод Флоро, носи само мантију средњевековног калуђера , али су његове унутарње борбе сувремена схватања. Будала Трибуле (Краљ се забавља) и сањало Дидије