Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

11

знајући најпре чије је оно, и куда је намењено, био узаптио, но кад је српско заступништво у Букурешту званично јавило, да је оружје за српску војску намењено, кнез је наредио, да се скине секвестар у толико пре што је и српски кнез нарочитим пнсмом исту такву изјаву кнезу румунском учинио. Кад је Калимаки додао, да је кнез његов уверен, да је према Портн најлојалније поступио, побринувши се да дозна, да оружје не буде за провинције царства намењено, — Али-паша му је одговорио, да је то смешна лојалност, против које ће Порта протестовати, и захтевао , да му овај своје саопштење писмено учини. Одмах после саопштења да је заит са оружја дпгнут. Порта оправи (27. Нов.) преко Варне четири хил.аде војника, од којих су 500 имали остати у Шумли, а 3500 ::ћп пут Видина. Ова експеднција војске није се, у то доба године , никако могла сматрати као редовна, но као мера Србији, или бар њеном оружју намењена. Ствар је већ била узела озбиљан впд. С тога сам из Цариграда телеграФисао у Београд, да је нрека потреба да се оружје гито ире иреко Дунава иретури. Но узалуд су биле све мере, које је влада српска у томе смислу предузимала а румунска потпомагала: време је било мочарно, подвозна средства била су слаба и бројем недовољна, па се транспорат врло споро напред кретао. Време је било за Порту. Она га је и употребила, да све дипломатске жпце у покрет метне, обративши се силама непосредно за помоћ. И у почетку Декембра заиста конзули не само енглески и аустријски , но и прајски па и француски предадоше кнезу Кузи колективну ноту. у којој ишту секвестар и траже да се исиита иорекло (рго\епапсе) и оиредељење оружја. Корак овај добије утолико већу важност, што се у псто време велики везир, опет са своје стране, обрати писмено и кнезу Михаилу, тражећи такође обавештења