Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

33

нити уопште одношаје раздражило. У томе духу ја сам предложио Мутију на оцену што следује: 1.) Није ни мислити, да ће се у Београду пристати на нарочиту мисију, коју саветује интернунције, из узрока, које сам напред изложио, и са којих француски посланик није ни специФиковао никакв начин у својој депеши, но га оставио избору Његове Светлости. Исто тако није вероватно , да ће се пристати на посланство ађутанта, што саветује Булвер, јер, с једне стране, та парада нема ни какве ирактичне вредности, пошто би у томе случају ађутанат вршио дужност простога курира, а с друге би еФекат те мисије био у земљи онакав исти, као кад би се слало какво лице (( из највиших кругова." 2.) Нема разлога, да кнез пише писмо вел. везиру, те да по други пут улази у објашњавања, која је већ двапут дао; но 3.) Не би ли било довољно, да министар, по налогу кнежевом, пошље мени специјалне инструкције, којих бих копију ја имао да предам ПортН? На тај бих начин ја имао да извршим од стране Србије ону исту мисију, коју Негрија врши од стране Румуније. Француски посланик, посаветовавши се свестрано о мојим приметбама са првим секретаром својим и првим драгоманом, као лицем, које добро познаје расположења турска , нашао је за добро , да се две последње тачке мојих примедаба тако споје , како бих ја био довољно наоружан , па да од њих само онолико употребим , колико се покаже као потребно. Кнез би, по савету Мутијевом, писао вел. везиру писмо, у коме би изјавио, да је своме агенту препоручио, да поднесе в. Порти потребна објашњења о свему, што би она желела, надајући се, да ће она у томе кораку наћи нов доказ његове лојалности, који ће бити довољан, да јој и последње сумње растури, а у инструкцијама могло би се мало више ући у појединости, но не би се спомињало, да се оне издају по наотаџбина VI, 21. 3