Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАН.А ВЕОГРАДА

35

да су једне од њих биле намењене за представнике гараната, а друге за Порту. Једне од других разликовале су се само у Форми , а у суштини садржавале су један исти ред мисли. Суштина ових инструкција налази се у овим врстама: „В. Порта, као да хоће сЕе једнако да види у нашој набавци оружја неку ратну приирему и неку повреду уређења. Но очевидно је , да се дело , које је учињено у тренутку. кад наша земља беше у озбиљној опасности. а пред собом имађаше тавне изгледе, не може никако тумачити ни као дело непријател сгва спроћу в. Порте, ни као ратна припрема; а још мање може оно битн повреда наређењу, које је доцније углављено. Оно може само оно бити, што заиста и јесте: мера у интересу реда и безбедности, коју заповеднички налагаху тешке околности, у којнма се онда земља налажаше. „Кад су такве побуде , које су изазвале поруку, онда се могло разумети, колико је Њег. прејасна Светлост наш кнез био нскрен , кад је, изишав, по својој властитој побуди, на сусрет бризи, (преокупацији) в. Порте, рекао јој у своме телеграму од 4 /, в Дек.; и Ја одбијам подозрења, која се подижу против мојих осећања, подозрења, од којих ме је имала заклонити постојана лојалност мога понашања као и дубоко поштовање за моје обавезе; ја се ни мало не устежем изјавити, да је ово оружје, далеко од тога да би имало бити припрема ратна, или непријатељско дело спроћу сузерене силе, набављено једино за потребе реда и безбедности моје земље." Прелазећи затим на „грдну" количину и „тајни" пронос оружја, акат овај каже, да се не може „грдном" количином обележити набавка, која једва достиже тридесет хиљада пушака; и која ни близу није оној мери, коју изискују обранбена средства земаљска; а што се тиче „тајнога" проноса, изражава се на кратко, да се о томе не може озбиљно говорити, нити влади српској