Отаџбина

ПИСМА »ОТАЏБИНИ®

135

западне Јевропе и пренесене на руско земљиште без битних измена, то се доцније указала потреба да се измене према особинама руског живота и обичаја. Последоваоци Петра великог нису појмили ту задаћу, а странци, који су позивани у Русију , само су увећавали то пресађивање готових јевропских установа , не обзирући се ни мало како би их ваљало изменити према правим потребама руског живота. Плод тога рада био је губљење народних особина. Поједини сталежи руски постали су страни један другима. Још је и Карамзин приметио да је реФорма Петра Великог оцепила вишу класу — племство— од народа, докле је оно постало са свим туђе за масу народа. Чинило се да је цела мнтелигенција и чиновништво било савршено одвојено од народа , који је сачињавао државу и давао јој моћ. Нарочито словеноФили дигли су свој глас против те неприродности, и протествовали против уношења туђих установа у земљу, захтевајући национални развитак за Русију. Овом приликом да забележимо и то, да се вође словеноФилске броје међу најобразованије људе, а многи су ђаци најбољих универзитета јевропских. Толико смо сматрали за нужно да кажемо, да они не припадају оним тесно-грудим и необразованим патриотама (русоманима), који, не знајући ,за Јевропу и њену цивилизацију, презиру све што је туђе. Бирократизам је по мњењу словеноФила један од најважнијих недостатака у унутрашњем уређењу Русије; од њега није слободна пи црква. Новине „Русв« као израз мњења садашњих словеноФила , тражећи реФорму у уредбама руским , набрајају штетне упливе тога бирократизма на унутрашњи развитак Русије. У првом свом броју од 15 Новембра пр. год. Русв предлаже начин како да се излечи овај недостатак руског живота. Рус предлаже свима в земским* (среским) и друштвеним радницима да се занимају склапањем плана о административно-газдинској аутономији у срезовима. Тиме Аксаков одговара на све позиве неког дела р)ске штампе, да се у Русији уведу конституционалне уредбе. Он вели, да за развитак националне у правом смислу речи уставне слободе могу бити корисне форме, које су израђене на основу особина народног живота. Земство од ког се некад тако много очекивало није се показало достојно свог задатка. Кривице за то не лежи по мишљењу в Руса (< »никако у спољним већ у унутрашњим узроцима" (бр. 6). Кад би виш!1 и интелигентниЈи сталежи, којн народ воде напред , имали свагда на уму у своме раду навике и потребе народне, разуме се, да не било те незгоде нити би било тог расцепа између народа и његове интелигенције, расцепа који се тек сад јако опажа, а моћна Русија била би тад далеко јача