Отаџбина

АНТУНОВО СТРАДАНИЈЕ (по ЛОНГФЕЛУ *) Од како је свјета и на свјету људи, Сватко рад би својој да угоди ћуди, Демокрит се смије и кад му је мука, А Еврипид хуче и поваздан кука, Калуђери чате тропаре и догме, А гдјекад се мало и нашале, богме, Ма што Фратор Антун зна збијати шале, То незнаде ни наш Макарије кале! * Једноч а то бјеше баш у пола љета, Опекла је, бого, та врућина клета, Дигао се дундар под небеса гори, Рекао би свијет хоће да ичгори ! А однекуд ето свети отац Грг, И са њиме Антун ко шљепачки врг, 1 Зној им с чела цури, једва дижу крак, Запурио с' Антун к'о укухан рак, О врату им клима ђердан од гусака, На леђима, псбро, јато кокошака, Из нурије иду манастиру своме, Те прилоге носе Богу и светоме. Свети отац Грга још по мало врда. Ма трбоња Антун не може да мрда. " ЛонгФвло је један пзмеђу одабранпјих енглескпх појета новијега доба. Ош севешто пзпизми на францишване, и у пјееми «Кастел-маџјорски монах» нагрди их тако, како то неби бол.е умјели ни «с дам новосадских тамбураша«, па ни сам га Кумана. Јаша. Чуда ради ми овдје приопћавамо први дио те пјесме, па и њега морадосмо рззблажити сценом из вашега народнога живота. ' У старо вркјеме и слијепци бијаху л>уди проств, те у мјесто чаше вспијаху вино вргом.